Istorijski sporazum Srba i Muslimana iz 1991. Predstavljanje - M. Filipovic i N. Koljević.^NOVO^ 5/5

Историјски споразум између Срба и Муслимана из 1991. године представљао је један од последњих покушаја да се очува мир и сачува заједничка држава Југославија уочи избијања рата у Босни и Херцеговини.

Иницијатор разговора био је МБО – Муслимански бошњачки организациони одбор, који је настојао да се постигне компромис и спречи крвопролиће.

Циљ споразума био је да се постигне договор о будућем уставном уређењу Босне и Херцеговине, који би обезбедио равноправност народа и спречио етничке сукобе.

Документ је предвиђао да Босна и Херцеговина остане у саставу реформисане југословенске федерације, уз широку аутономију конститутивних народа.

Данас се овај споразум често наводи као пропуштена прилика за мирно решење босанског питања, јер је нудио модел суживота унутар заједничке државе, пре него што су оружани сукоби постали неизбежни.

The historic agreement between Serbs and Muslims from 1991 represented one of the last attempts to preserve peace and maintain the common Yugoslav state on the eve of the war in Bosnia and Herzegovina.

The initiative for the talks came from the MBO – Muslim Bosniak Organizational Committee, which sought to reach a compromise and prevent bloodshed.

The goal of the agreement was to establish an understanding on the future constitutional structure of Bosnia and Herzegovina, ensuring equality among the peoples and preventing ethnic conflicts.

The document envisioned that Bosnia and Herzegovina would remain within a reformed Yugoslav federation, with broad autonomy for its constituent peoples.

Today, this agreement is often cited as a missed opportunity for a peaceful resolution of the Bosnian question, as it offered a model of coexistence within a shared state before armed conflicts became inevitable.

ChatGPT said:1991年塞尔维亚人和穆斯林之间的历史性协议，是在波斯尼亚和黑塞哥维那战争爆发前，为维护和平与保留南斯拉夫共同国家所做的最后努力之一。
这次会谈的发起者是穆斯林波什尼亚组织委员会（MBO），其目的是寻求妥协并防止流血冲突。
该协议的目标是就波斯尼亚和黑塞哥维那未来的宪法结构达成共识，确保各民族的平等，并防止民族冲突。
文件设想波斯尼亚和黑塞哥维那将留在改革后的南斯拉夫联邦之内，并为各个组成民族提供广泛的自治权。
今天，这项协议常被视为错失的和平解决波黑问题的机会，因为它曾提供一种在共同国家内共存的模式，但在武装冲突不可避免之前未能实现。