Dunavski smuđ kapitalac (14,6 kg, 100 cm C&R), capital Danube zander

6.12.2023. Osvanulo je tmurno jesenje jutro koje je mirisalo na zimu, a i kalendarski se zima približavala. Tek što sam završio jutarnje, porodične obaveze saznajem da će me kolega odmeniti i završti posao za koji sam planirao izdvojiti prepodne. Uzimam mobilni telefone u ruke i proveravam vremenski prognozu. Najavljuje se oblačno prepodne i moguća susnežica, vazdušni pritisak u normali. Idealno vreme za pecanje smuđa. Brzo se spremam i krećem na Dunav. Na pola puta do vode počinje da ispada ledena kiša na koji ni ne obraćam pažnju jer sam zaokupljen razmišljanjem na koju poziciju da odem po trenutnom vodostaju. Dok sam stigao do čamca ledena kiša je prešla u slabu susnežicu. Startujem staru Yamahu i polako krećem na poziciju. Sneg nošen jakim vetrom mi grebe lice pa se uvijam dok vozim ne bi li na kratko sakrio obraze. I pored teških vremenskih uslova srećan sam što sam konačno na Dunavu posle duže pauze. Kao i obično pecanje započinjem vertikalnim džigom kako bih otkrio poziciju smuđa ili soma, ali to nije urodilo plodom. Posle pola sata reših da promenim strategiju i usidrim se. Krećem da pretražujem dno čika lazinim Laki Luckyns šedom koji ima mi je postao jedan od omiljenih. Posle pet ili šest zabačaja odlučujem da promenim varalicu. Kako sam posegnuo rukom u kutiju sa šedovima tako mi jeoko „palo“ na Mustad Muzashi šeda i za tren oko se šed okačen na džig glavu od 18 grama našao na kopči spreman da zaroni. Zabacujem daleko pod drvo koje je dabar oborio. Čekam da varalica padne na dno i razmišljam da li je gramaža džig glave odovarajuća ili bi možda bilo bolje da je gram ili dva teža. Razmišljanje mi prekida dobar udarac. Posle silovite kontre ostajem pomalo zatečen jer se na moju kontru štap samo jako savio kao kada je varalica zaglavnjena u kamenu ili panju. Postavih sebi pitanje : „ otkud ovde panj“ ? Ma nisam stigao ni da završim misao kada se začuo dril na mašini. Pokušavam da namotam na mašinicu par krugova strune, ali uzalud jer se dril ponovo čuje. Panično drugu ruku zavlačim u torub ne bi li napipao goPro kameru, to mi relativno lako polazi za rukom. Kao i to da sam je jednom rukom stavim na glavu. Palim kamericu ali posle dvadesetak sekindi ona se spontano gasi. A ja se borim sa već pretpostavljam lepim somom koji pokušava repom da se oslobodi. Dok i dalje želim da zabeležim ovaj nesvakidašnji trenutak riba mi beži pod čamac i kreće se ka potopljenom drvetu. Polako stiskam špulnu na mašini i vučem je van potpuno siguran u moj FG čvor, Adrenalin strunu i Mate spin lider od 0,70 mm, a Zaubera i Air helios ne moram ni da spominjem jer se to podrazumeva da me neće izneveriti. U drugoj ruci sada držim telefon i neodustajem od snimanja. Telefon pokvašen snegom koji ne prestaje da pada ne reaguje na moje komande. U jednom momentu dižem glavu i vidim ogromnog smuđa na površini vode. Ostavljam telefon i levom rukom prihvatam meredov, koji nije dovoljno velik za ovu grdosilu. Polako i oprezno privlačim ribu čamcu jer sam u situacijama kada je riba na površini gotovo nepomična loše prolazio, zna ona da zada poslednji „fatalni“ trzaj glavom i da se usled lošeg ugla varalica lako otkači. Ali ovoga puta je bilo drugačije. Riba se ne pomiči i privlačim je tako da se nađe paralelno sa čamcem. Spuštam mrežicu meredova koja je dosta duboka u vodu i puštam da je brza voda zategne. Ne pomičem meredov, a smuđa kontrolišem pomoću štapa, koristeći vodeni tok „ parkiram“ od nazad u meredov. Brzinski puštam štap i sa obe ruke prihvatam ram meredova. Riba je u čamcu, a ja sam u neverici šta sam upecao. Vičem : TO JE TAJ, VOLIM TE DUNAVE, kao neki ludak. Posle smudja 11,95 kg kojeg sam favorizovao kao ribu života sada definitivno u čamcu imam još veću grdosiju. Brzo mu uzimam mere i par krljušti koje šaljem kolegi Ljubobratoviću da ustanovi starost ribe. Šacujem ga na 15 kg i ne grešim puno, težak je 14,6 kg i dugačak okruglo 100 cm. Već promrzao dižem ga sa patosa čamca i vraćam u vodu u nadi da će zaplivati. Riba mi se u prvom kontaktu sa vodom otrgla i zaronila. Uf kakakav dan, sneg pada sve jače i spustila se magla, koju od silne doze adrenalina nisam ni primetio. Osetim da skafander na nekim mestima počinje da propušta vlagu, srce mi je puno i odlučujem da pođem nazad jer je put od karaule do Daražija dug. Ostaje mi da se pitam mogu li da upecam još većeg smuđa ? Snimak borbe i puštanja ribe će biti objavljen na Youtube kanalu FIAL025.