Kulturna baština Srbije: Tara Nacionalni park, prvi deo

Na samom vrhu prirodnih dobara od nacionalnog značaja su nacionalni parkovi. Još 1872. godine američki Kongres je svojim aktom proglasio Jelouston nacionalnim parkom. Tada je zvanično prvi put upotrebljen ovaj termin. Prvi nacionalni park u Evropi uspostavila je Švajcarska zaštitom Engandina 1914. godine.
Prvi nacionalni park u Srbiji, Fruška gora, uspostavljen je 1960. godine.

Tara je jedan od pet nacionalnih parkova Srbije. Kriterijumi za proglašenje jednog predela nacionalnim parkom su veoma strogi, a postupak je složen i traje po nekoliko godina. Takav predeo, pre svega, mora se odlikovati većim brojem raznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutim predeonim odlikama i kulturnim nasleđem. Sve to, i više od toga, čuva i nudi nacionalni park Tara. Zbog svojih izuzetnh vrednosti, ovaj park postao je poznat i van granica Srbije.

Ali, počeci zaštite prirode područja koje danas pokriva Nacionalni park datiraju još iz 19. veka. Knez Miloš Obrenović 1820. godine izdao naredbu o zaštiti šuma na Tari. Godine 1872. postavljeni su i prvi školovani šumari, a ukazom kralja Aleksandra Obrenovića 1895. godine osnovana je i Šumska uprava sa sedištem u Bajinoj Bašti.
Pančićeva omorika je danas simbol Nacionalnog parka. Vrsta koja je preživela ledeno doba, i koju je posle 20 godina upornog traganja otkrio naš veliki naučnik Josif Pančić 1879. godine u selu Zaovine. Ekipa emisije obišla je ovo selo i kamerom zabeležila kuću i ambijent, gde je Josif Pančić boravio tokom niza godina. Tu smo otkrili i potomka popa Đurića u čijoj kući je Josif Pančić odsedao i u čijoj neposrednoj okolini je prvi put ugledao novu vrstu četinara do tada nepoznatu u svetu.

Simbol Tare i je i mrki medved, strogo zaštićena vrsta, koja danas privlači mnoge ljubitelje prirode i ove životinje, spremne da satima stoje u osmatračkim kućicama nadajući se da će doživeti susret sa ovom simpatičnom zverkom i da će taj susret ovekovečiti fotoaparatom. Gledaoci ove emisije imaće priliku da uživaju u neobičnim kadrovima iz života mrkog medveda sa Tare.
Emisija nas upoznaje i sa kulturnoistorijskim blagom NP Tara, gde valja istaći manastir Raču, centar nekadašnje čuvene Račanske prepisivačke škole, kao i nekropolu stećaka u Perućcu. Čudesne lepote i tajne kanjona Drine nisu izmakle našoj kameri. Takođe, gledaoce ćemo upoznati i sa sadržajem dva vizitorska centra Nacionalnog parka Tara i mnogim drugim vrednostima, retkostima i lepotama.

Sve to uspeli smo da snimimo i pokažemo gledaocima zahvaljujući našim vodičima, stručnjacima NP Tara koji danas stručno i posvećeno, sa ogromnom odgovornošću brinu o ovom našem prirodnom blagu starajući se da ga očuvaju i tako predaju budućim naraštajima, a u isto vreme da blago Tare približe posetiocima iz celog sveta. Jer, naše vrednosti, i prirodne i kulturnoistorijske, ako se valjano predstave svetu, mogu biti svojevrsni ambasadori Srbije i mogu poslati najbolju poruku u svet o nama samima.

Urenik i autor emisije o blagu nacionalnog parka Tara je Milica Bajić Đogo, snimatelj Dimitrije Hadži Nikolić.

Label and copyright: Radio televizija Srbije

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!