Milan Mica Petrovic -- Војвода Мара Кучковка / Vojvoda Mara Kuckovka

Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века. Текст и опис .....

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.

ВОЈВОДА МАРА КУЧКОВКА
(народна)

Пројде чета ђаурска,
Пред чету Мара Кучковка,
Жена, комитска делија!
Ваћала царски заптија,
На планину гa врзала,
У Кучкову гa утеп’ла.
Не роди мајка девојку,
Како то нашу Стојанку,
Она је српски комита,
А њојна мајка војвода,
Права Србинка Кучковка,
Не изда брата рођена.

Рођена је у селу Кучевишту у Скопској црној гори. Још 1896. године, када су наши Старосрбијанци образовали српску револуционарну организацију у Скопљу, у њихово коло ушла је прва жена, Мара Појчићева-Кучковка. Није она ушла у организацију само као помагач већ као активни четник, с’ оружјем у руци.

Неустрашива, и до крајности родољубива, Мара је образовала и вежбала у руковању оружјем младе четнике и одређивала им улоге. На томе послу она је била све до доласка војске Косте Пећанца и Петка Илића. Тада је Мара добила другу улогу. Ту улогу доделили су јој Давид Димитријевић и Богдан Раденковић. Она је створила главни транспорт за преношење оружја и муниције за српске чете у скопској области.

Петко Илић је рођен у Старом Нагоричану код Куманова око 1886. Ушао у српску четничку организацију као четник још 1903. У јесен 1905. по преласку границе, његова чета је опкољена од стране турске војске. Чета је давала очајнички отпор док нису остала само Петко, два четника и једна бомба. Четничка парола слобода или смрт се потврдила. Четници су активирали бомбу, загрливши се над њоме. Турци лешеве нису односили, што је спасило Петка кога је детонација одбацила, али не и знатно ранила.

Била је ноћ, Турци су се разишли али једна особа је остала непримећена у шуми…

Била је то Мара Кучкова, једноставна жена из народа, рођена у селу Кучевишту у Скопској црној гори, доказала се као веран јатак многим храбрим борцима за ослобођење. Примала их је у свој скромни дом, вешто крила од очију вековног угњетача, хранила у потаји и видала љуте ране. Када је догорело до ноката, да би избегла хапшење, откопала је пушку сакривену у штали и отишла у шуму да се придружи борцима за слободу.

Успела је да се пробије кроз шикару и да приђе рањеном војводи. Нашла га је живог у локви крви и неприметно повукла у шипражје а затим подигла на рамена и брзо измакла испред турске потере.

Мучно али упорно Мара је одвукла рањеног војводу, до србског села. Код своје куће очистила му је и превила тешке ране. Пошто то није било довољно за опоравак, морала је да га одведе лекару. Сутрадан га облачи у женске хаљине и као своју кћер вози га кроз град запрежним колима доктору Михаилу Шушкаловићу, за кога је знала да је наклоњен србским ратницима за слободу.

Након указане лекарске помоћи војвода остаје сакривен у селу. Тек након четрдесет дана, још увек у завојима, на запрепашћење свих, Петко се појављује у Врањској бањи и то баш у цркви када свештеник пред мноштвом света служи парастос њему и његовим страдалим друговима. Свештенку испада кандило из руку а народ остаје без даха гледајући у војводу као у чудо.

Својим радом на тешком и светом народном послу, Мара је дала више него што је ико могао очекивати. Недавно, пред своју смрт, покојни Давид Димитријевић рекао је да он не зна за две веће српкиње од Лепосаве Вуловић и Маре Кучковке.

О Мари се за време турске владавине певала песма ‘Пројде чета ђаурска’.