Robert de Visée: Prélude et Allemande en ré majeur (Théorbe)

D la Ré majeur
Mala drama za teorbu, u dva prizora
Lik:
MUZIČAR (sam)
Mesto:
Tiha prostorija. Veče. Sveće.
Vrata su zatvorena.

I. PRELUDIJUM — Sans mesure

Još ne sviram.
Najpre slušam kako se tišina namešta oko mene.
Ona ima svoju harmoniju.
Ovo nije početak.
To je sećanje na ton koji je već postojao,
kao dah koji se vraća telu.
Ovaj preludijum nije za publiku,
već za prostor koji pamti korake.
Za tapiserije, za drvo,
za tišinu koja poznaje red.
D-dur nije izbor.
On je stanje kome se
ništa ne opire.
U njemu nema ispovesti,
ali ima poverenja.
Preludijum nije govor.
On je oklevanje pre reči.
On je misao koja još nema oblik,
ali već ima boju.




II. ALEMANDA — Grave, mais allant
A
Alemanda ne pita — ona zna.
Sada se uspostavlja red.

Ovo je ples bez tela,
namenjen onima koji shvataju meru.
Svaki takt je mali naklon,
svaki povratak — potvrda prisutnosti.
Svaka fraza vraća ravnotežu.
Svaki povratak uklanja sumnju.
A1
D-dur ne slavi.
On stoji postojano.
Kao lice koje ne mora da se osmehne
da bi bilo spokojno.
Alemanda je kretanje bez žurbe,
namenjeno onima
koji poznaju meru koraka.
Svaka fraza vraća ravnotežu.
Svaki povratak uklanja sumnju.
B
Alemanda je razgovor sa samim sobom
koji se odvija u pravilnim rečenicama.
Bez strasti, ali sa namerom.
Bez žurbe, ali sa dostojanstvom.
Ovo nije ples za druge.
Ovo je unutrašnji ples
čoveka koji je naučio da stoji mirno
dok se sve u njemu kreće.
U ovom hodu nema tuge,
nema ni radosti, samo postojanost.
B1
Alemanda ne pita — ona zna.
Ne igram da bih bio viđen,
već da bih ostao dostojan mesta
koje mi je povereno.
Ovo je ples bez tela,
namenjen onima koji razumeju meru.
Svaki takt je mali naklon,
svaki povratak — potvrda prisutnosti.
Ovo nije ples za druge.
Ovo je unutrašnji ples
čoveka koji je naučio da stoji mirno
dok se sve u njemu kreće.
Svaka fraza vraća ravnotežu.
Svaki povratak uklanja sumnju.


Played on theorbo by Andrej Jovanić