Светиње тимочке Епархије - Манастир Буково

Манастирска црква у Букову посвећена је Светом Оцу Николају Чудотворцу. По архитектонским и стилским карактеристикама убраја се у посебну варијанту моравске школе. Основа цркве има издужени облик триконхоса. Припрата није из времена подизања цркве. Призидана је касније и првобитно је имала отворене бочне пролазе који су зазидани крајем деветнаестог века. Црква је подигнута као једнобродна грађевина, засвођена полуобличастим сводом и без куполе, чија се основа састоји од четири просторне јединице: припрате, наоса, солеје и олтарског простора. Бочни, прислоњени певнички трансепти, као и олтарска апсида, са спољашње стране су пентагонални (петострани) а изнутра полукружни. Засвођени су полукалотама. На цркви је наглашена хоризонтална просторна диспозиција коју карактерише пуно зидно платно и над њим полуобличасти свод, који, с осталим елементима, одређују унутрашњи простор храма. Основа цркве, у нивоу данашњег пода постављена је на коти 130 м н.м. У цркву се силази преко два камена степеника.Архитектура манастирске цркве указује на јединство архитектонског и конструктивног решења. Примарни архитектонски елементи грађевинске целине истовремено су и примарни конструктивни елементи. Концепт дефинисања простора представља и конструктивни концепт целине. То јој даје једноставну просторну разуђеност мирних линија. Архитектура цркве у манастиру је, свакако, условљена и избором материјала за грађење. Црква је сазидана скромно, од тесаних камених блокова, фугована, није малтерисана, са некада уским а сада нешто ширим прозорима и грубо профилисаним завршецима зидова. Равне фасадне површине су без икаквог украса. Примећују се само нешто већи блокови – спојнице на местима где је дозидана припрата, као и на местима где су зазидани бочни пролази на припрати. Приметно је такође, нарочито на источној фасади (западну заклања дограђени трем), да је кров издигнут око 0,70 м изнад првобитно изведене зидне конструкције. Ова преправка извршена је средином или у другој половини 19. века после пожара из 1813. године када је изгорео кров. Црква је данас покривена двоводним бакарним кровом, постављеним 1995. године. Тада је извршена и санација јер је зид цркве напукао целом дужином по средини свода, осим на припрати. Постављањем арматуре испод кровне конструкције спречено је даље пуцање свода. Апсиде су испод нивоа кровног венца и покривене у исто време, истим материјалом као кров. Црква нема аутентичну обраду сокли. На западној фасади изнад главног улаза у цркву, налази се плитка ниша у којој је фреска Св. Архангела Михаила.Црква je укопана у земљу. Манастирску цркву у Букову која има триконхосну основу и чији архитектонски тип има сва обележја оних грађевина које се без неке озбиљније међусобне стилске груписаности ослањају у општим цртама на тип моравске школе, можемо сврстати у грађевинe које су настале крајем 15. и у првој половини 16. века. Градитељи Букова су непознати мајстори. Једино што се може са сигурношћу рећи то је да су за зидање Букова користили материјал из непосредне околине, тј. из села Мокрања и Видровца.Године 1998. у цркви је постављен нови под од гранитних плоча.Храм Светог Оца Николаја Чудотворца није битно мењао изглед кроз векове. Извршене преправке и доградња нису умањиле историјско-уметничку вредност архитектуре, јер се у највећој мери сачувао првобитни облик.После Другог светског рата са западне стране, уз цркву, дозидан је трем који храм спаја са кулом – звоником.Порта манастира Буково окружена је са јужне стране потпорним бедемом, са северне стране потпорним бедемом и кулом звоником, са источне стране манастирским гробљем, а са западне зградама манастирске економије и виноградом. Јужни потпорни зид подигнут је 1837. године. У периоду од 1936-39. године подигнут је северни потпорни зид, у исто време када су просторном склопу манастирске цркве придодати трем (колонада) и звоник. Колонада повезује храм са кулом-звоником чија изградња је завршена после Другог Светског рата. Својом величином кула-звоник доминира комплексом, а кроз приземље куле улази се у манастирску порту. Звона на звонику су поклон кнеза Милоша из 1833., игумана Јосифа из 1845. и архимандрита Прокопија из 1893. године.


Манастирско насеље у Букову, грађено истовремено са црквом, није сачувало свој првобитни изглед. Зидано, вероватно, од лошијег и мање трајног материјала, мењано је током протеклих времена и рушено. Данашње манастирске зграде, само по континуитету просторне позиције, припадају некадашњој грађевинској структури просторне целине.


#tvhram #spc #svetinjetimockeeparhije #manastirbukovo