Милован Балабан - „Знамените Српкиње – Оливера Лазаревић“

Предавање историчара Милована Балабана „Знамените Српкиње – Оливера Лазаревић“ (28. 11. 2024)

Оливера Лазаревић рођена је око 1373. као најмлађа ћерка кнеза Лазара и кнегиње Милице. Провела је дванаест година (1390–1402) у харему османског султана Бајазита I као залог мира између породице Лазаревића и Османског царства, a једно време и у заробљеништву монголског емира Тамерлана као заточеница након Ангорске битке 1402. године.

После Косовске битке Србијом је у име малолетног кнеза Стефана Лазаревића владала кнегиња Милица. Оливера је дата за жену османском султану Бајазиту I, након што је коначну одлуку о слању Оливере у султанов харем донео Државни сабор. Према предању, пут из родног Крушевца ка Дренопољу српски народ је Оливери посуо ружама.

Међу стотинама жена у харему Оливера је постала једна од четири султанове законите жене, а временом се између њих двоје родила љубав. Своју позицију у харему и присан однос са султаном Оливера је често користила да помогне свом народу и држави. За све време боравка у харему остала је у православној вери.

Након заточеништва у Тамерлановом харему Оливера се вратила се у Србију и трајно настанила на двору свога брата деспота Стефана, ком је све до његове смрти била верни саборац и саветник.