SRBI U REGIONU - SLOVENIJA

Процењује се да у Словенији живи око 150.000 Срба, пореклом из БиХ и Србије и најбројнија су мањинска национална заједница у тој земљи. Ипак, на последњем попису становништва се тек око 40.000 људи, или два одсто житеља Словеније, изјаснило као Срби. За разлику од Италијана, Мађара и Рома, којих је знатно мање, Срби у Словенији немају статус националне мањине. Деведесетих година прошлог века, држава Словенија је из своје евиденције избрисала 30.000 становника, од којих се нешто више од 27.000 изјашњавало као Срби.
А Срби су у Словенији аутохтони народ који се на територији Словеније у већем облику почео насељавати још 1530., када је бежећи испред Османлијске најезде населио северну страну Жумберачких планина, а у нешто већем броју почеон прелазити Купу и насељавати Белу Крајину.
Белокрајинска општина Чрномељ коју смо посетили, данас је једина општина у Словенији насељена аутохтоним српском становништвом, потомцима српских староседеоца из средњег века. Они су поносни на своје претке и порекло, говоре српски и славе крсну славу. Вековима су кажу, у Белој Крајини живели у слози и миру са Словенцима. Мариндолска парохијска црква Светог Петра и Павла у Милићима, главно је место окупљања потомака српских ускока. Овде је најсвечаније на Бадње вече и на Петровдан, када је храмовна слава. Потомци ускока планирају да у близини цркве у Милићима оснују Музеј белокрајинских Срба.Општина Чрномељ им је већ издала грађевинску дозволу, а подршку имају и у Словенији и у Србији.
Место верског окупљања Срба у главном граду Словеније је Црква Светог Ђирила и Методија у Љубљани. У порти цркве се налази и Парохијски дом у којем се одржава и настава Српске допунске школе, у којој основци уче српски језик, ћирилицу и основе српске културе. Допунска школа српског језика у Словенији основана је уз подршку Министарства просвете Србије и Амбасаде Србије у Словенији, у сарадњи са СПЦ и српским удружењима. Ову наставу похађа око 1.200 основаца.
Главни проблем српске заједнице у Словенији, јесте то што Срби у овој држави немају статус националне мањине, иако су по бројности други народ после Словенаца. Такав захтев подношен је два пута од стране српске заједнице, али је први пут одбијен са образложењем да Срби у Словенији нису аутохтони народ. Када су доказали да јесу аутохтони, јер Срби на подручју Беле Крајине живе од 1530. године, онда им је речено да је то немогуће, зато што би та процедура захтевала промену словеначког устава. Из наведеног се може закључити да у овој држави, чланици Европске уније, за сада не постоји политичка воља да се то питање реши. Притом, Словенци у Србији имају статус националне мањине иако их је далеко мање .Ни дугогодишња препорука Савета Европе Словенији, да призна српски језик као традиционално мањински језик, до сада није дала никакве резултате...