Благовештенски сабор Влаха Буковца-Annunciation Assemblyа Vlaho Bukovac

Влахо Буковац - Рестаурација и конзервација слике ,,Благовештенски сабор".
Историја слике Влаха Буковца Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861, делом је расветљена, а делом обавијена велом тајне. Након што је 1993. године украдено из дворца породице Дунђерски у Челареву, све до његовог повратка у Србију, преко Цириха, 29 година касније, о овом делу од изузетне историјске и уметничке вредности, могао би се снимити филм, или у најмању руку епизода серије White Collar. А Када је коначно враћена тамо где припада, те откупљена од Стране Музеја Војводине, било је неопходно увезати стручњаке из различитих сфера хуманистичких и природних наука како би се, пре свега, утврдила аутентичност слике, а затим како би се поправила штета која је у међувремену настала, што због самог пропадања, што због рестаурације која је у међувремену изведена, а која није представљала најсрећније решење. На пројекту су сарађивали Покрајински завода за заштиту споменика културе (Оливера Брдарић, сликар-конзерватор, шеф Сектора за конзервацију и рестаурацију дела ликовне и примењене уметности и Марија Ердељи, фотограф, која се бавила мултиспектралним снимањима и документовањем процеса рада), Музеј Војводине и Технолошки Факултет Универзитета у Новом Саду, док је за видео-продукцију био задужен Мирослав Стајић. Примењен је читав низ аналитичких техника ради добијања што потпуније представе о самој слици. Једна од веома референтних, колоквијалног назива imaging, отклонила је сваку сумњу у могућност подметања фалсификата. Рентген снимак открио је све скривене тајне везане за ауторске дилеме и накнадне корекције у погледу композиционих решења, те приказао и сва присутна оштећења на сликаном слоју. Важнан допринос за детекцију скривених појава биле су, такође, инфрацрвена и ултраљубичаста рефлектографија. Ништа мање значајна била су лабораторијска испитивања у функцији карактеризације материјала - недеструктивне физичко-хемијске аналитичке технике које су пружиле информације битне за расветљавање сликарске технологије и технике рада.
Сами радови на конзервацији и рестаурацији били су сложени по карактеру и имали су за циљ да уклоне све неприкладне материјале и поступке и замене их адекватним. Наиме, уочено је да су ретуши изведени и преко оштећених површина бојеног слоја, да су били распрострањени и преко граница зоне оштећења, прекривајући тако и оригинално сликарство, а да притом нису пратили каракеристике ауторких решења. Урађена је ревизија неприкладних локалних санација на платненом носиоцу које су биле уочљиве са лица слике, а потом деацидификација и ревитализација носиоца. Са комплетне површине сликаног слоја је уклоњен визуелно неприкладан материјал постављен приликом последње интервенције.
У Музеју Војводине отворена је изложба под називом „Благовештенски сабор Влаха Буковца“, нако које ће рестаурирана слика бити доступна посетиоцима у оквиру сталне поставке Музеја.