КЛУБ ЗА СТАРИЈЕ - ДРУГА КУЋА

Један од најчовечнијих пројеката који је реализован на Новом Београду од времена његовог настанка је формирање клубова за дневни боравак старијих људи. Година 1973. се узима за почетак континуитета пружања услуга клуба за дневни боравак старијих лица у Београду. Исте године је основано и Геронтолошко друштво Србије, отворен је први клуб за одрасле и старија лица при Центру за социјални рад „Нови Београд“, а у оквиру службе за превентивну заштиту старијих и социјално хуманитарне активности. Клуб је понео име заштитника сиромашних људи у невољи, доктора Михаила Ступара. До 1976. године, отворено је још три клуба истог имена.

За развој услуга геронтолошког клуба је значајна и „београдска генеза“. Године 1982. се оснива ООУР Дневни центри и клубови у чији састав је ушло десет клубова, преузетих из центара за социјални рад при РО Градском центру за заштиту и негу старих лица у Београду, као носиоцу активности ванинституционалне бриге о старијим лицима. Клубови сада постоје у 18 градова Србије. Најбројнији су у Београду (32 клуба), Новом Саду (19 клубова), Суботици (10 клубова), Панчеву (3 клуба), Врбасу (2 клуба), док остали градови имају по један клуб. Клубови су замишљени као ванинституционалне форме рада које треба да буду једна од основних карика друштвеног програма чији је циљ заштита старих особа. Клубови су централне тачке друштвеног збивања за старије суграђане, то је место где се старији састају и учествују у бројним активностима, где могу користити широку лепезу услуга уз очување личног достојанства. Клубови за дневни боравак су велике породице чији се чланови разликују по свом материјалном, образовном и социјалном статусу, али истих по жељама да сви старији имају пристојне услове живота, да буду уважени, да не буду усамљени и одбачени.

Клубови су данас углавном лепо уређени простори који омогућавају корисницима да се према личном избору и афинитетима укључују у активности и садржаје који се у њима организују. Циљ тих активности је превенција патолошког старења, подстицај волонтеризма и међусобне солидарности.
Кроз клупске активности се подстиче дужа интеграција старијих у заједници, задовољнији и садржајнији живот. Старијим суграђанима се омогућава да се осећају друштвено корисним и важним, јер су свесни да постоји неко ко цени њихово знање и животно искуство и жели да им омогући да то своје знање и умеће искажу.