Прича о селу Власову и Радан планини

Село Власово се налази на Западној страни Радан планине, на око 1100мнв, свега 8км од Пролом бање, 2км од водопада Рипиводе и 1,5км од Беговића гроба, око 10км од Ђавоље Вароши. Административно припада Прокупљу а најближе је општини Куршумлија. До Прокупља је око 60км а до Куршумлије је 30км.

Према последњој званичној информацији о броју становника, Власово је 2011. године имало 19 становника, а по речима мештана, пре 5-6 година, имало је само 2 становника , један брачни пар. Од тада до сада број становника у селу расте, сада целу годину у Власову проводи 8 становника, 4 брачна пара, пензионери. Тако је то зими , с јесени и пролећа, тако је било до пре годину дана.

У Власову нема школе, месне заједнице, поште, амбуланте, продавнице, пијаце нема ни у Пролом Бањи.Мештани су се исељавали зато што су морали, а не зато што су желели. Последњи се, од тада младих, из села иселио Јаков Ковачевић када је најстарије дете пошло у Основну школу.

Пут је, до пре годину дана, био у веома лошем стању, а зими често и непроходан. Кроз село пролази пут који се гради преко Радан планине, спојиће 5 општина које окружују Радан, Бојник, Лебане, Медвеђа, Куршумлија и Прокупље. Само село Власово се налази на тромеђи Медвеђе, Куршумлије и Прокупља. Пејзажи су такви да разумемо мештане Власова, који сада живе у овом селу или проводе летњи период, што толико воле да буду у Власову, да уживају у планинском пространству, видику, летњој свежини и чистом ваздуху и води, да живе далеко од било ког загађивача, градске гужве и буке, да их буди петао, а успављује цвркут птица, да ту чувају унуке онако како су чували своју децу.

О животу у селу Власову, какав је данас, разговарали смо са Бабићима и Ковачевићима, у дому Бабића, где смо дочекани као драги гости.Милија и Раjка су се вратили у село. Од одласка у пензију лета проводе у свом сеоском дому, а ова зима је прва коју су, после много година, провели у селу и то захваљујући путу који се гради па је од Пролом Бање до Власова делимично асфалтиран, а остатак насут и изваљан. Сада је могуће и када су лошији временски услови стићи до села.

Причали су нам да је терен погодан за сточарство али нема ко да ради. Мештани одржавају своје воћњаке и пеку добру ракију. Поред тога посеју житарице за потребе домаћинства, чувају живину која се слободно шета и утове свиње за потребе породице и тако проводе своје пензионерске дане.

Причали су нам да за основне животне намирнице иду у Пролом Бању али су ту цене нешто више па за веће набавке одлазе у Куршумлију, најближа пошта је у Бањи, као и апотека али кад треба отићи лекару морају чак до Прокупља, што је тамо и назад око 130км. Амбуланте има у Пролом Бањи али само за туристе и мештане бање. Сада лако могу, преко Медвеђе и Лебана, до Лесковца, пут још увек није асфалтиран али је насут и изваљан, ипак најчешће иду, преко Куршумлије, у правцу Београда где се већина одселила.

Питали смо нашу домаћицу Раjку какав је сада њен живот у селу и добили одговор да ужива у сваком тренутку. Лепо је лети, мир и тишина, после година живота у великом граду ужива. Тамо у граду је бројна породица, кућа велика, а у њој шеснаесторо, синови, снаје, унуци, и деверова породица, сви под истим кровом. Све их изузетно воли и много јој недостају али ужива у миру и тишини и јутарњој кафици са супругом Милијом. Све раде заједнички, а уживали су и зимус кад је планина била под снегом. Каже да јој овде није теже него у граду, у кући имају воду, купатило, веш машину, деца их обилазе, чувају унуке...

Јаков Ковачевић, први комшија Бабића, нам је причао о борби за боље услове за живот у селу. Од како се, по одласку у пензију, вратио у село са супругом, појачан је сигнал мобилне телефоније и интернета, постављена нова трафо станица, а каже и да је, у већини кућа у селу, уведена вода и направљено купатило.

Пут је одувек био проблем, а када је прошле године кренуло проширивање пута мештани су одобравали да се узме део њихове парцеле, без обзира да ли је то ливада и њива или воћњак, без динара надокнаде, само да се пут уради. Додаје да већ сада многи планирају да се врате у село, има и оних који се распитују за куповину плаца или кућа, а највише се тражи у близини Беговића гроба.

Сада је лети отворена свака друга кућа, а један дан у години је посебан за све који потичу из Власова и околине, а то је дан када се окупе на Све Раданском сабору. Сабор већ неколико година организује удружење "Радан-Власово". Сваке године посећеност је све већа, а претходне, на тај дан, било је отворено више од 80% кућа, док је гостију било из неколико околних села.

О животу на Радан планини, могућностима за развој сеоског туризма, утицају пута на развој туризма и економије свих пет општина, на оживљавање села, о сеоском, планинском и бањском туризму и свим лепотама Радан планине, о водопадима Рипиводе и Борински скок, о деливодама, Ђавољој вароши и Царичином граду, говорила нам је Зорица Арсић, одличан познавалац и житељ Радан планине али и члан Управног Одбора Туристичког кластера Раданског подручја.