Biblija uči - 006 Raspeće i krst: Veliki Bog a ponizan - Blagodat i pravda - sigurnost spasenja

Pomirenje je jedna od reči koje Biblija koristi u vezi s tim kako će Bog rešiti problem greha i kako će obnoviti poremećeni odnos između njega i stvorenih bića. Sem ovoga u Bibliji se koriste i drugi termini kao spasenje, iskupljenje, nadoknada ili adopcija. Ove metafore pruzete su iz drugih oblasti – trgovina robljem, sudstvo ili porodični život.
U korenu reči „pomirenje“ nalazi se reč „mir“ koja znači uspostavljanja mira, jedinstva i harmonije. „Pomirenje“ je obnova prijateljskih odnosa kojima je prethodilo neprijateljstvo. Moramo imati na umu, da ovaj izraz obuhvata proces koji uklanja barijere koje se protive uspostavljanju mira, a ne samo rezultat koji dobijemo uklanjenjem barijera.
Pomirenje je pretpostavka da su dve ranije ujedinjene strane bile otuđene. To je ustvari obnavljanje poremećenog odnosa ljubavi i poverenja.
Pomirenje je neophodno zbog rata koji je nastao na nebu (Otkrivenje 12). Nastao je greh, koji je ustvari bezakonje i pobuna (1 Jovanova 3, 4). Ovaj problem Bog rešava smrću Isusa Hrista koja ujedinjuje: „I kad ja budem podignut od zemlje, sve ću privući k sebi.“ (Jovan 12, 32). Istu misao nalazimo i kod apostola Pavla: „da se sve sastavi u Hristu što je na nebesima i na zemlji; u njemu“ (Efescima 1, 10). Na drugom mestu kaže: „I kroza nj da primiri sve sa sobom, umirivši krvlju krsta njegova, kroza nj sve, bilo na zemlji ili na nebu“ (Kološanima 1, 19.20). Pomirenje se tiče celog univerzuma, nije namenjeno isključivo ljudima, potrebno je svima. Definicija pomirenja ne sme biti isuviše ograničena.


Svetinja je dokaz da Bog ne želi samo da oprosti greh, već stavlja na raspolaganje svu nebesku silu čoveku koji čezne da bude oslobođen od greha i da se desi promena u njegovom životu. Šalje nam Duha Svetog koji rasvetljava naš um, daje nam Pismo da nas nasiti, uslišava naše molitve iako nismo toga vredni. Ovako možemo pobediti greh i uživati u pobedi.
Da li je poruka jevanđelja o praštanju i promeni koja dolazi od Boga kompletna? Nije. Postoji još i svetinja nad svetinjama. Bog mora ukazati na pravog krivca od koga je nastao greh u univerzumu, i da reši pitanje odgovornosti za greh za koji je bio lažno okrivljen pred celim univerzumom.
U svetinji nad svetinjama nalazio se samo zavetni kovčeg u kome su se nalazile dve kamene ploče zakona koje ukazuju na Božiji karakter (tamo su bile još posuda sa manom i Aronova palica). Dekalog je bio prekriven poklopcem čiji je naziv pomirilište. Kada Božiji karakter nije bio shvaćen i pojavio se greh, Bog ga je „pokrio“ (starozavetna reč za „pomirenje“) svojom milošću pa je tako čoveku i svim nebeskim bićima dao novu priliku da shvate Božiji karakter.

Na Dan pomirenja prinošena su dva jarca koji su predstavljali dve konfliktne strane univerzuma, strane između dobra i zla. Žrtvovan je jarac za Gospoda, zato što je Bog taj koji je spreman da se žrtvuje za svoja stvorenja. To se dogodilo i u stvarnosti, u životu i smrti Isusa Hrista. Sveštenik je ulazio u svetinju nad svetinjama i poprskao krvlju jarca poklopac kovčega zaveta. Svetinja nad svetinjama bila je očišćena od greha. Zatim bi sveštenik izašao u predvorje kako bi blagoslovio narod koji se kajao, stavljao bi ruke na jarca za Azazela. Na ovaj način pokazao je ko je odgovoran za greh. Jarac za Azazela bio je odveden u pustinju gde je uginuo. To je simbolika potpunog uklanjanja greha koji će biti iskorenjen iz univerzuma.
Greh u univerzumu nije nastao tako što je Bog stvorio nesavršena bića ili je od njih previše zahtevao, već zato što je sotona bespravno okrivio Boga, bacio ljagu na njegov karakter i predstavio ga u pogrešnom svetlu.
Dan pomirenja simbolizuje da će jednoga dana naš prvosveštenik, Isus Hristos napustiti svetinju nad svetinjama u kojoj je vršio delo pomirenja i drugi put će doći na ovu zemlju da blagoslovi one koji su ga sa pokornošću i kajanjem isčekivali (Jevrejima 8, 1.2). Onda će pokazati ko je pravi krivac za poreklo zla – sotona. Konačno će greh i sotona biti uklonjeni.
Starozavetni šator od sastanka na jednostavan način predstavlja istinu o Bogu, čoveku, sotoni i grehu.
2. Hristova smrt i pomirenje – Rimljanima 3, 24-26; 1 Korinćanima 15, 3; 2 Korinćanima 5, 21; 1 Jovanova 2, 2
Sa gledišta hrišćanske vere Isusova smrt na krstu najvažniji je dođaj koji se desio u istoriji čovečanstva. Bez toga Isus ne bi ispunio svoju misiju na zemlji. Na krstu je dokazano da je naše spasenje potpuno, savršeno i osigurano jednom zauvek.
Kada novozavetni pisci govore o značaju Isusove smrti na krstu – govore kao o „pomirenju“- „nego se hvalimo i Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista, kroz kojega sad primismo pomirenje“ (Rimljanima 5, 10), „I on očišća grijehe naše, i ne samo naše nego i svega svijeta“ (1 Jovanova 2, 2).