O BOGOPOZNANJU - ATANASIJE JEVTIC -Атанасије Јевтић -О БОГОПОЗНАЊУ

Атанасије (световно Зоран Јевтић[1], село Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и православни теолог.Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958. године, замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963. године, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска) а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом". У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог за тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу (Фочи), 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије.[2]
Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и строгрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.