NE POSTITE IZ LICEMERJA 2.deo (Matej

Ekspoziciona propoved John MacArthur „Ne postite iz licemerja, 2. deo“ (koja obuhvata stihove sadržane u Mateju 6:16–18), pruža sarvšeno Biblijski utemeljenu suštinu njegovog učenja o biblijskoj praksi i svrsi posta za vernika danas.

Dok se 1. deo fokusirao na izlaganje teksta (osuđujući farisejsko ponašanje), 2. deo se fokusira na primenu i teologiju posta. MacArthur odgovara na praktična pitanja: Da li je post zapoveđen hrišćanima? Kada bi trebalo da ga činimo? Zašto je to važno?

1. Da li je post zapovest?
MacArthur počinje razjašnjavanjem obaveze posta u Starom i Novom zavetu.
Stari zavet: Postojao je samo jedan post koji je Bog zapoveo u celom Mojsijevom zakonu: Dan pomirenja (Levitska 16:29–31). To je bio nacionalni znak žalosti zbog greha. Svi ostali pomenuti postovi (Jestira, Zaharija, itd.) bili su dobrovoljni odgovori na krize.
Novi zavet: U Novom zavetu ne postoji zapovest vernicima da poste. Poslanice (pisma crkvama) nikada ne nalažu hrišćanima da poste kao pravilo.
Očekivanje: Međutim, Isus kaže „Kada postite“ (Matej 6:16), implicirajući da očekuje da će Njegovi sledbenici to činiti. To nije zakonska dužnost, već prirodni duhovni odgovor.

2. Šta je pravi post?
MacArthur definiše biblijski post ne kao ritual ili dijetu, već kao uzdržavanje od hrane u duhovne svrhe.
Mehanizam: Post je ono što se dešava kada duhovna glad nadjača fizičku glad. Nije stvar u tome da odlučite da gladujete da biste privukli Božju pažnju; to je u tome da ste toliko obuzeti duhovnim teretom (tugom, pokajanjem ili molitvom) da gubite želju za jelom.
Prioritet: To je telo koje se predaje duhu. To stvara vakuum fizičkog zadovoljstva koji je ispunjen duhovnim intenzitetom.

3. Biblijski razlozi za post
MacArthur istražuje Sveto pismo kako bi identifikovao legitimne prilike kada hrišćanin može postiti. On ih grupiše u ključne kategorije:
Vremena zaštite: Post kada se suočavamo sa fizičkim ili duhovnim neprijateljem (npr. Jestira 4, Jezdra 8). Uzdržavamo se od hrane da bismo se u potpunosti fokusirali na oslanjanje na Boga za preživljavanje.
Vremena pokajanja: Post da bismo pokazali slomljenost zbog greha (npr. Niniva u Joni 3, David u Psalmu 35). Piše: „Previše sam ožalošćen svojim grehom da bih uživao u hrani.“
Vremena vođstva: Post kada tražimo mudrost za važne odluke. MacArthur ističe Dela apostolska 13:2–3, gde je rana crkva postila pre nego što je imenovala starešine i slala misionare.
Vremena anksioznosti/tuge: Post tokom bolesti ili smrti voljene osobe (npr. David posti za svoje umiruće dete).
Vremena bogosluženja: Post jednostavno da bismo se fokusirali na obožavanje Boga bez ometanja svakodnevnog života (npr. Ana u Luki 2).

4. Šta post NIJE
MacArthur provodi vreme razbijajući pogrešne stavove o postu.
Nije štrajk glađu: Ne možete naterati Boga da usliši vašu molitvu tako što ćete sami sebe izgladnjivati. Post menja vas, a ne Boga.
Nije za javno pokazivanje: Kao što je navedeno u 1. delu, ako ljudima kažete da postite, uništili ste nagradu.
Nije pokajanje: Ne postite da biste kaznili sebe za greh. Hristos je već platio za vaš greh. Postite da izrazite tugu zbog tog greha, a ne da biste ga iskupili.

5. Duhovna korist
MacArthur zaključuje da, iako post ne „kupuje“ čuda, on donosi duhovnu jasnoću.
Samokontrola: On koristi 1. Korinćanima 9:27 („Ja disciplinujem svoje telo“) da pokaže da post dokazuje da niste rob svojih apetita. Ako možete reći „ne“ hrani (legitimna želja), bićete jači kada treba da kažete „ne“ pohoti ili ponosu (nelegitimne želje).
Zavisnost: Podseća nas da „čovek neće živeti samo o hlebu, nego o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih“ (Matej 4:4).