Srpska čitaonica / Vojvoda Voja Tankosić

Nomen est omen! U istoriji srpskih tragedija i pobeda sa početka prethodnog stoleća, koje se poput niti ispredenih od strane „antičkih suđenica“ večito prepliću u sudbinama pojedinaca u našem etničkom kolektivitetu, veoma retko smo nailazili na primer gde se navedena izreka iz latinskog jezika savršeno uklopila sa biografijom nesvakidašnje ličnosti na koju se odnosi i tema naših narednih razgovara u okviru emisije Srpska čitaonica. Dakle, već u imenu Vojislava – Voje Tankosića prepoznajemo predznak njegove važne karakterne osobine. Zaista, Voja Tankosić je pripadao onom serklu uglednih srpskih ratnika čije je ime obeležilo slavu srpske vojske, a sa druge strane opredelilo njegov život u smeru apsolutne predanosti misiji koju je pred njega postavilo Оtačastvo i ljubav prema Оtadžbini. Nažalost, tegobna prošlost srpskog etnosa često je od zatočnika svog postojanja zahtevala da se ljubav prema Оtadžbini iskazuje putem „svijetlog oružja“, ne iz razloga nekakve „ratoborne“ ili „remetilačke“ prirode njegovog ens, već zbog suštastvene potrebe srpskog kolektiviteta da živi u zasluženoj, a večno osporavanoj slobodi, ravnopravno sa svim ostalim narodima na ovom svetu. Sloboda nije bila samo ideal mladog komitskog ratnika, koju je on, gonjen prirodom svog neobuzdanog karaktera, odlučio da dostigne uz pomoć „puške i kame“, niti je „neutaživa glad za prolivanjem sopstvene i tuđe krvi“, uslovila da Voja Slobodu upotrebi kao izgovor za večno-obavezujuću službu Tanatosu, nego je upravo ljubav prema Оtadžbini navela njegovu čast i čestitost da i svoje srce prinese na oltar Pobede večne Pravde nad Molohom sveprisutne Кrivde. Pomenutu ljubav prema slobodi Оtadžbine i naroda nije bilo moguće odbraniti bez „vojni“ i „oružja“, ali ni bez pojedinaca koji su za otelotvorenje ciljeva te misije bili spremni da svoj život poistovete sa postojanjem plamtećih nebeskih tela u vasioni, koji u „treptaju vremena“ zasijaju najsnažnijom svetlošću, čija sudbina se sastoji u činjenici da ne mogu izbeći neumitno gašenje tog plamtećeg sjaja. Jedino negovanje sećanja na njihovo postojanje i besmrtna dela pružaju mogućnost da se plamen poštovanja prema toplini te svetlosti održava u večnosti. Upravo pomenuta svetlost otkriva nam neprolaznost slave imena Vojislava Tankosića i dug kolektiviteta prema njegovom antičkom junaštvu.

#vojatankosic #drustvenastabilnost #srpskacitaonica #vojvoda