Царицa тишине - Carica tisine

Тихо и претихо Ти земљом хођаше,
Нечујно у свету живот провођаше,
Дишући молитвом и ноћу и дању,
Сањајући вечност у сну и спавању,
Тиша и од росе што свануће влажи,
Од сунчаних зрака ход Ти беше блажи,
Мирнија од летње плаветне висине,
Богата царице, царице тишине!
Утишај ми душу ведром Ти тишином,
Покажи ми небо с Твојим царем Сином!

Нема такве буре да је се Ти бојиш,
К'о звездани простор над бурама стојиш,
Раскош звезда скрива земна олујина,
Открива је светлост и ведра тишина.
И тишина Твоја раскош неба јавља,
Тишина Те, Дево, види и прославља.
Ти нечујно растеш к'о планинска трава,
Безгласна, безшумна, к'о висина плава,
Безгласна, безшумна, к'о морска дубина,
Царице тишине, младост без година.

О, ко други може родит Божјег Сина,
Осим таква здрава, царствена тишина?
О, ко други може мени мира дати,
Сем Тебе, царице, реко благодати?
Бура се не бојиш, посред бура ходиш,
Кадифеном руком бродоломне водиш.
Греха се не бојиш, у кал греха сходиш,
Тихо као вечност бесне страсти кротиш.
Царице тишине, посети нас журно,
И тишином Својом стишај срце бурно!

Песма владике Николаја у извођењу Иване Жигон