Песма о винограду (по песми Исаије)

Исаија је старозаветни пророк. Био је царског рода. Рођен је у Јерусалиму од оца Амоса (брата Амасије, цара Jудејског). Исаија је био благословен од Господа и у виђењу му је било дозвољено да Га види као Господа Саваота на узвишеном престолу небеском, окруженог шестокрилим серафимима, који непрестано певају "Свeт, Свeт, Свeт, Господ Саваот!". Исаија је пророковао много ствари, како појединим људима, тако и народима. Три године је ходао сасвим наг по улицама Јерусалима проричући скори пад Јерусалима под Aсирског цара Сенахирима, и опомињући цара и главаре народне, да се не уздају у помоћ Мисираца (Египат) и Етиопљана (Куш), пошто ће и ови ускоро бити покорени од истога Сенахирима, него да се уздају у помоћ Богa.

Неко се може смејати томе што је ишао наг, али то је била инструкција директно од Бога, рекао му је да иде го и бос 3 године, да изгледа понижено. Али то наг је значило да је ишао бос и у доњем вешу, највероватније, а не потпуно го. Циљ је био да скрене пажњу на себе да људи пажљиво слушају и да буде показатељ како ће изгледати ако не послушају Бога, да ће остати голи и боси, јер ће изгубити све. Такав је наш Бог, наш Творац, очекује од људи које призове да буду понижени, да изгледају скромно, да буду скромни по понашању, да буду скрушена срца и понизни, да Му буду посвећени и да буду у стању да расуђују да би разумели шта од њих Бог очекује.

Најважнија су му пророчанства о рођењу Бога, о зачећу Пресвете Богородице, о Јовану Претечи, и о многим догађајима из живота Христова. Сматра се и да је имао дар чудотворства тако да је због његове молитве вода потекла испод горе Сиона када је опседан Јерусалим. Та вода прозвана је Силоам (послата). У Библији је записано да је касније на ту воду упутио Господ слепорођеног да се умије, да би прогледао.


Песма о винограду (по песми Исаије):

Запеваћу тако јако песму миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовоме.
Мој миљеник је виноград имао на брдашцу родноме,
он га окопа и од камења очисти, посади лозе племените.

Лозу племениту тако у њему посади,
посред њега он кулу високу сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему само изроди вињаге.

Шта још могох учинити за виноград мој,
а да не учиних већ, јаој мени јој?
Ви будите судије, савет ми неки дајте,
шта само стојите и у чуду гледате?

Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио само вињаге.
Шта ћу да учиним винограду своме?
Плот ћу његов уклонити, нека га пустоше!

Нека га изгазе из све снаге, и зидове нека му све развале,
и облацима ћу забранити кишу над њим да пусте.
У пустош ћу га претворити, неће бити орезан,
нека сав зарасте у бодље и у трње, неће бити окопан.

...рефрен...