АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА У ХРАМУ СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА У АРАНЂЕЛОВЦУ

Дана 21. новембра 2017. године, када наша Света Црква прославља Сабор Светог архангела Михаила и свих небеских сила бестелених, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован је служио Свету Архијерејску Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла у Аранђеловцу.

Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник орашачки, протојереј-ставрофор Мићо Ћирковић, протојереј Слободан Раковић, протонамесник Александар Миловановић, јереј Милош Мијатовић, протођакон Иван Гашић и ђакон Немања Искић. Својим појањем ову Свету Литургију су улепшали чланови хора “Света Анастасија Српска” из Аранђеловца и чланови певачког друштва “Србски Православни појци” из Београда.

На Малом входу Његово Преосвештенство Епископ Јован је одликовао чином протопрезвитера Слободана Раковића пароха храма Светих апостола Петра и Павла и доделио одликовање права ношења црвеног појаса ђакону Немањи Искићу, парохијском ђакону овога храма. У својој поучној беседи након одликовања Епископ је пожелео да ова одликовања која је доделио буду подстрек за напредак у служби и вери, а не разлог за гордост, са надом да умноже веру у Бога и веру у Цркву Христову, послушност, молитве и добра дела, јер добрих дела никада није превише и да најбољи пример имају у Господу Исусу Христу, који је показао како се служи заједници и Цркви.
Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ Јован је свим окупљеним славарима честитао крсну славу и на дан њиховог заштитника, архангела Михаила их поучио својим беседом. Он је у својој беседи истакао “Крсна слава је домаћа Литургија”, као што на Светој Литургији приносимо дарове, просфору, хлеб и вино исто то приносимо Богу и на нашој слави. “Баш зато што Литургија значи благодарност, треба да са благодарношћу славимо славу, да заблагодаримо Господу што имамо свога заступника пред Господом”, наводи Преосвећени Владика. Слава није само неки ред и обред, то је молитва, наглашава и подсећа да славити славу значи сећати се Бога и сећати се свога молитвеника. Слављењем неког светитеља, славимо начин његовог живота, славимо начин како је он радио, како је живео, како су они путили пут да дођу до Бога, како су они својим животом, својом вером, својим делима пришли Богу, угладајмо се на светитеље и пратимо њихов пут. Владика говори: “Светитељи су постали светитељи јер су примили и усвојили оне заповести Божије: “Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом.” (Мт 22, 37) и “Љуби Ближњега својега као самога себе “ (Мт 22, 39), ко испуни те заповести Божије он постаје светитељ јер онај ко љуби Бога љуби и човека и такав човек се сав предао да другоме учини добро јер знајући да тако себи чинимо добро и да је то добро за наше спасење. Сваки човек има свога анђела који их подсећа на чињење доброг и да се клонимо зла, човека увек прати анђео, али нажалост га прати и зао сапутник, који нас наговара да чинимо зло и зато је човек увек на раскрсници, али да ли ћемо послушати једног или другог зависи само од нас јер нам је Бог дао слободу. Када чинимо лоше ми жалостимо свога анђела и Бога. Преосвећени Епископ нас подећа да је најважније да се потрудимо да наша имена буду уписана у Књигу Живота. Да ли ће наша имена бити уписана у ову Књигу Живота зависи искључиво од нас.
Након Свете Литургије пререзани су славски колачи данашњим славарима, а потом је Епископ Јован у дому протојереја-ставрофора Миће Ћирковића и протинице Марице пререзао славски колач, а потом и домаћинима честитао славу уз молитвене жеље да пуно здравља и среће у животу од Господа добију. Након тога је Владика присутвовао славској трпези уприличеној у част Светога Архангела Михаила који је заступник овога дома пред Господом.

ђакон Немања Искић