SLOVENSKE MIGRACIJE I GENETIČKO POREKLO BALKANSKIH NARODA

ПРОФ. ДР КАРЛЕС ЛАЛУЕЗА ФОКС , професор на Институту за еволуциону биологију у Барселони и директор Природњачког музеја у Барселони, Шпанија, представио је заједничка истраживања Биолошког факултета, Археолошког института, Универзитета у Барселони и Универзитета Харвард. Предавање "СЛОВЕНСКЕ МИГРАЦИЈЕ И ГЕНЕТИЧКО ПОРЕКЛО БАЛКАНСКИХ НАРОДА" одржано је 28.06.2022. у Свечаној сали Српске академије наука и уметности, Кнеза Михаила 35/II, Београд.

PROF. DR CARLES LALUEZA-FOX, professor at the Institute de Biologia Evolutiva, Barcelona and the director of Museum of Natural Sciences of Barcelona, presented the joint researchof Faculty of Biology, Acheological Institute, University of Bercelona and Harvard University. The lecture "THE SLAVIC MIGRATIONS AND THE GENOMIC TRANSFORMATION OF THE BALKANS" was given on 28. june 2022 in the Serbian Academy of Sciences and Arts.

Вишегодишња студија о пореклу становништва на
Балкану показала је да је око половине генома данашњег српског
становништва аутохтоно, барем до бронзаног доба, а да је преостала
половина словенског порекла која потиче од словенских миграната у 7. веку. Дакле, миграцијом Словена на Балкан није дошло до замене становништва, већ до мешања аутохтоног балканског генома и генома словенских миграната. Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Ова студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду, као и данашњег становништва. Овај континуитет анализе је омогућио утврђивање континуитета популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости. Локалитети истраживања генетичких промена популација укључују Виминацијум, Медијану, Тимакум Минус и још неколико локација на Балкану, што даје основу за анализу каснијих словенских миграција и омогућује утврђивање генетичке структуре модерног српског становништва у ширем контексту осталих балканских народа.
Наведена вишегодишња студија је резултат сарадње Универзитета у Београду-Биолошког факултета (проф. др Миодраг Грбић, гостујући професор, проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Кецкаревић), Археолошког института (др Илија Микић, научни сарадник, др Миомир Кораћ, научни саветник и сарадници), Универзитета Барселона (проф. Карлес Лалуеза Фокс и сарадници), Универзитета Харвард, Медицинског факултета (проф. Дејвид Рајх и сарадници).