Čovek koji je Hitleru rekao Ne

Radio-televizija Srbije, povodom 80 godina od protesta 27. marta 1941. godine, emituje dokumentarni film "Čovek koji je Hitleru rekao NE - priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu" autorke Slađane Zarić.

Kroz jedan od najkontroverznijih datuma u srpskoj istoriji vodiće nas glumac Nenad Jezdić.

Film donosi odgovore na pitanja, koja su i danas posle 80 godina, i dalje aktuelna:

Ko stoji iza protesta?
Da li su ga organizovali komunisti ili su ga platili Englezi?
Da li je to bio trenutak kada su Srbi, kako je govorio britanski premijer Čerčil, našli svoju dušu ili je to iracionalna odluka koja nas je koštala skoro 1.000.000 žrtava u Drugom svetskom ratu?

Na ulicama Beograda, tog 27. marta 1941. godine, izašla je tada skoro trećina ukupnog stanovništva grada. Protestovali su studenti, đaci, radnici...

Manifestacije, kako su tada govorili, podržala je i Srpska pravoslavna crkva.

Protesti su bili organizovani i u ostalim gradovima: Pančevu, Novom Sadu, Kraljevu, Nišu, Podgorici, Kotoru, Splitu... Jedino u Zagrebu toga dana nije bilo okupljanja nezadovoljnih građana.

Tog 25. marta, kada je jugoslovenski premijer potpisao protokol o pristupanju Trojnom paktu, u Paraćinu penzionisani sreski načelnik Svetolik Dragačevac piše pismo Adolfu Hitleru, Fireru Trećeg rajha.

U tom pismu Dragačevac Hitlera naziva Kainovim sinom, aždajom koja Srbima uzima ono što im je najsvetije a to je domovina i sloboda. Dragačevac se na kraju pisma potpisuje imenom i prezimenom, navodi mesto stanovanja i šalje pismo za Berlin.

I to pismo, početkom aprila 1941. godine, stiže do Firera, u Glavnu upravu za bezbednost Trećeg rajha u Berlinu.

Nakon protesta i puča koji je izveden u Beogradu, Hitler je doneo odluku da bez najave rata napadne Jugoslaviju: 6. aprila bombardovan je Beograd, 9. juna u svojoj kući u Paraćinu zbog pisanja pisma Hitleru uhapšen je Svetolik Dragačevac.

"Šamar", koji su Nemci tada dobili, nisu zaboravili. Jugoslavija je rasparčana, Srbi su kažnjeni a Dragačevac je nakon ispitivanja u Beogradu među prvim Jugoslovenima najpre poslat u zatvor u Gracu a početkom januara 1942. godine odveden je u logor Mauthauzen, gde je i ubijen.

Pismo Svetolika Dragačevca, jedinstveno je u svetu. Nije zabeleženo da je iko napisao uvredljivo pismo Hitleru i pri tom se i potpisao. Postoje brojna anonimna pisma ali niko kao Dragačevac nije stao imenom i prezimenom iza svog gesta.

Dokumentarni film "Čovek koji je Hitleru rekao Ne" je priča o jednom čoveku ali i priča o jednom narodu. Tada jedinom narodu u Evropi koji je te 1941. godine protestovao protiv fašizma.

U filmu govore naši eminentni istoričari: akademik Ljubodrag Dimić, profesori Milan Ristović, Aleksandar Životić, istoričari sa Instituta za savremenu istoriju: Predrag Marković, Bojan Dimitrijević, Milan Koljanin, Marko Miletić...

Autor filma je Slađana Zarić.
Novinar: Vesna Ilić.
Koreditelj i montažer: Bojan Perišić.
Direktori fotografije: Petar Vujanić i Mile Ilić.
Kompozitor: Vladimir Tošić.
Producent: Snežana Rodić Sinđelić.

Film je urađen u produkciji Informativnog programa RTS-a.

Copyright:

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!