Рибарска Бања 2021

Рибарска Бања је насељено место града Крушевца у Расинском округу. Према попису из 2011. године било је 189 становника а 2002. било је 277 становника (према попису из 1991. било је 245 становника).

Рибарска Бања се налази на обронцима Великог Јастрепца, удаљена je: од Крушевца 35 km, од Ниша 72 km и од Београда 220 km. Позната је од давнина по чистом ваздуху и лековитим термалним изворима. У бањи се налази савремена "Специјална болница" за лечење и рехабилитацију болесника. Објекти у бањи су грађени на иницијативу Карађорђевића, кнеза Александра и краља Петра Првог, коме је она била омиљена.
Добродошли у краљевску бању, добродошли у Специјалну болницу за рехабилитацију Рибарска Бања. Лековите воде Рибарске Бање равне су лековитим водама у француским Пиринејима и међу најбољим су у свету. У Рибарској Бањи лековита вода помаже у лечењу ортопедских, коштано-зглобних и дегенеративних обољења, али и за побољшање општег стања организма, кроз спа-програм, ради постизања оптималног начина живљења и очувања здравља.
Рибарска Бања, као лидер здравственог туризма, акценат ставља на превенцију, која је најбољи лек, а својим гостима нуди, поред медицинског и спа програма, бројне пратеће садржаје ради потпуног доживљаја, који најбрже доводи до оптималног стања организма. Рибарску Бању посећивале су све крунисане главе Србије, од ослобођења до укидања монархије, а и данас. Због тога, а и због целокупне понуде и доживљаја, као и због бројних награда и признања Рибарску Бању називају – краљевска бања.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Рибарска Бања се налази на обронцима Великог Јастрепца, 35 км удаљена од Крушевца, 72 км од Ниша и 220 км од Београда. Позната је као оаза чистог јастребачког ваздуха, здраве хране и лековитих термалних извора.

РИБАРСКА БАЊА КРОЗ ВЕКОВЕ
Рибарска Бања је име добила по рибарима који су на овим изворима пецали пастрмку изузетног квалитета за потребе двора Кнеза Лазара.
Лековитост рибарских извора позната је људима још од праисторије, чему сведоче археолошка налазишта у околини Бање. Загрлату Жупу, крај око Рибарске Бање, добио је Стефан Немања за пунолетство, док је Књегиња Милица са својим дворским дамама одржавала лепоту управо на изворима у Рибарској Бањи. Ни Турци нису били равнодушни према лековитости ове воде, па су подигли хамам- турско купатило на изворима како би одржавали здравље.
Након ослобођења, 1834. г. Књаз Милош је наредио да се научно испитају воде Рибарске Бање на Медицинском Факултету у Бечу. Та година узета је као година почетка научно утемељеног рада. Од тада до данас све крунисане главе Србије посећивале су и боравиле у Рибарској Бањи. Нарочито је Бању волео краљ Петар I Карађорђевић, који је овде често боравио, лечио реуму и радио државничке послове. Декларацију о повратку Косова и Метохије матици Краљевини Србији потписао је у Рибарској Бањи 25. 08.1913.г. Управо је он и иницирао нагли развој и изградњу Рибарске Бање, који не престаје до данашњих дана.

НАСТАВНО НАУЧНА БАЗА
Висока стручност медицинског кадра и професионалност менаџмента није промакла ни људима од науке. 13. новембра 2009. године потписан је уговор о наставно- научној сарадњи између Медицинског Факултета Универзитета у Београду и Специјалне болнице Рибарска Бања. РХ центар Рибарска Бања постао је наставно- научна база Медицинског Факултета, као место где се млади лекари уче физикалној медицини, рехабилитацији и балнеоклиматологији. То је још једна потврда високог нивоа рада у Рибарској Бањи, као и доказ да је Рибарска Бања врхунска и репрезентативна установа.