Marčelo - Novi Vavilon

Novi Vavilon je deo tematske celine „Triptiha o Bogu i ljudima na Marčelovom albumu Puzzle Shock (2005).
Video je delo Nenada Kovačića i Gorana Kovačevića, koji su odgovorni i za njegov prethodni klip za pesmu Pozerište.
Ovog puta bili pojačani animacijskim timom koji su činili Jelena Sanader, Rajko Radosavljević i Milan Dragojlović (crteži)
Novi Vavilon predstavlja Marčela u jednom tamnijem raspoloženju dok biblijskom ikonografijom opisuje našu svakodnevnicu.

NOVI VAVILON

Bila jednom zemlja bez glave i repa, zbunjena ćeka
nekad sve je probala, al' sebi nije našla leka.
Senka nad njome stajaše, nadri - doktori bajaše, u nadi dokoni lajaše.
u stvari, zlokobni tajac je dozivao kišu bez dodola,
svaki ondašnji znalac je obmana, skorašnji talas, bez korena
trči kao Forest Gamp, a nema promena, era otrova,
i smena zlotvora, a stada cela pokorna, i opet krah.
Kad sevaše nebom, jedan pijanac je sedeo. pio, pušio,
gorko psovao sve redom, došao na ideju odjednom zbog čega se živi bedno,lupio rukom o astal, ustao i glasno rek'o svima:

Boli nas taj eho secanja što drobi spas!
Svi mrtvi spremni su za krajnji rat: ljudi od zemlje na zemlji-
a gore vajni sprat
(nama pripada raj!)
naš pali tron je temelj za novi Vavilon - pa gradimo!
(još uvek čeka nas taj)
raspali most, da spaja nas sa nebom što nam pripada svo!
(odozgo gleda nas On)
zaspali Bog - slep i gluv za bol što trpi sav njegov rod.
(šta ovde imamo to?)
raspad i zlo - mi smo siročad, gledamo leđa tvorca svog.
(nećemo više dno!)
... gradimo kulu do neba, na vrhu je šiljak:
probodi Boga kroz srce, da narod bude miran!
A frula pastira nek svira za neko novo stado.
Ovo je obavio jadom, ovo je ostavio samo.
Ljudi od plastelina, praznih očiju, ludi od naftalina iz kojeg sećanja potiču...
.a On? Pije ambroziju od krvi naših života!
Svi zajedno, braćo, gradimo kulu, ubijmo skota!"

Moje oči gluve su za mirise.
Ti govoriš mi sve sne - ja ne vidim te...
Pokazuješ mi lice - ja ne čujem te...
...stavljam katance na kazaljke...

(...a to boli ga...!)

Ljudi prazni, prozirni, bez smeha, bez suza...
U pohodu na bolje sutra zgužvala se svrha,
a i dalje gradi se kula - svakoga dana, u svakom pogledu.
ka božijem srcu žaoka je u svakom našem delu!
I svaka reč - cigla, svaki čovek - stub, brže i brže.
...najjače vezani kad zajedno mrze...
A mesija nije najmudriji, već ko viče najglasnije
onog pijanca niko nije ni pamtio kasnije...
Ostade navika da sledimo vodećeg
kad vreme odvede vodećeg - sledimo sledećeg.
Slepih armija za njega se lepi, spremna da gine
samo pokaži krivca - eto koride!
Grešni grešku ne vide pa im grešno nije preselo.
Sinovi Adama i Eve Zmiju slede nesvesno.
Milenijum u kom vileni um, otrovnim žarom.
bezbrižni novi Vavilon zaboravlja priču o starom...
Vaviloncima se jezici vezaše u čvorove
da ne razumeju bližnje kad govore.
Nikad takli oblake, nikad makli poroke,
zalivajući svoje korove, otrovaše svoje korene.
. sad evo nove božje porote! Proglasismo ga grešnim!
I dobismo istu kaznu. hajde, pričaj sa nekim.
Uzalud šapućeš mi snove, oči za mirise gluve.
deo smo armature kule, tu je sve što znam i umem,
pa ne pružaj ruke, odavno te ne razumem!
Ljudi ljudima tuđi, ka večnosti hrle.
Ljudi s bar kodom na čelu, neosetljivi na bol...
Ljudi tako mali da im prašta probodeni Bog!