Dobrica Eric - Pismo Ucitelju (OFFICIAL VIDEO)

Predstavljanje novog i dopunjenog izdanja knjige Dobrice Erića "RAZAPETA ZEMLJA"
Label and copyright: Giga Sound Studio - Dobrica Eric

Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

Autor pesme: Dobrica Erić
Govori: Dobrica Erić
Video obrada i montaža: GIGA SOUND® STUDIO
Snimljeno: 21. 03. 2010.

PISMO UČITELJU

Mom učitelju
Stojanu Živkoviću

Dragi gospodine učitelju
Ne znam da li si na ovom ili onom svetu
Tvoja reč je za mene bila kao sezam
kojim se otvaraju gradine u cvetu.

Naučio si me da pišem i čitam,
da poštujem roditelje i sve stare ljude,
da ne budem lenj, gord, lukav i dvoličan,
da je zlato svaki grumen rodne grude.

Ti si nas učio, blag i tih
ko dašak povetarca što nam je ćarlijao vazda
da je bolje biti pošten siromašak,
nego nepošten bogataš i gazda.

Naučio si me da volim zastavu,
junačke pesme, Svetosavsku himnu,
Da je mnogo bolje izgubiti glavu,
Nego dušu i obraz, nego otadžbinu.

Poslušao sam te
dragi učitelju

Nisam ni lenj ni gord,
Ne marim za vlast
Najviše na svetu volim svoju Zemlju
al' to mi sad izgleda, ne služi na čast.

Ne važe više priče o poštenju i pravdi
čak ni za mnoge Pravoslavce,
ništa više nije po tvome učenju
pa mi se čini da stojim naglavce.

Stari ljudi dvore decu i unuke
Lenjost je vrlina, a pošten rad - porok
Vlastoljupci niču svuda ko pečurke
i svaki je novi spasitelj i prorok.

Jedni nas kude, a drugi nas hvale,
treći nas uspavljuju šarenim lažama,
peti našu zastavu cepaju i pale
a tuđe im se viju nad glavama.

Gledam, učitelju
i slušam u čudu.

Mesto da je ljube kao kolač slavski
dali bi za grumen zlata rodnu grudu,
a za malo vlasti i Hram Svetosavski.

Dali bi kosovske kosti i Božure,
šumadijske voćnjake, homoljske planine,
vojvođanske žitnice i raške klisure,
Krajine i njihove krvave haljine.
Dali bi staru 'ajdučicu i trojeručicu
Moravu i njeno zdravlje - Pomoravlje.
Mačvansko blato
Borsko srebro i zlato
Pesmu petlova i ružu vetrova,
Zlatiborsko zelenilo, podunavsku plavet,
Snežni Kopaonik, župske vinograde,
Studeničku riznicu,
Gospodstvo i pamet,
Avalu i avaj, tebe crni Beli grade.

Dali bi sela i varoši,
reke i jezera
i sve naše svetinje nad kojima bruje zvona
u kojima nam je prezimila vera u Boga
koji sve vidi i čuje.

Vidi valjda i mene
Guram šezdesetšestu i polako se povlačim iz boja,
nisam uspeo da spasem planetu
što lebdi u magli našeg nespokoja

Pa sad, razbarušen kao hrast na vetru
rasipam suvo lišće reči s grana
i lutam i pevam usamljen u svetu
kao crna ovca ili bela vrana.

Dragi učitelju
Tvoje lice strogo blaži me u ovo predvečerje rano
jer tvoj nauk meni ipak znači mnogo
i ja sam ti zato zahvalan beskrajno.

Zbogom, gospodine učitelju.
Zbogom.