НЕВИНОСТ БЕЗ ЗАШТИТЕ (1943) HD

НЕВИНОСТ БЕЗ ЗАШТИТЕ (1943)
Продукција: Драгољуб Алексић, Иван Живковић
Режија, сценарио: Драгољуб Алексић
Фотографија: Стеван Мишковић
Улоге: Ана Милосављевић, Драгољуб Алексић, Братољуб Глигоријевић, Вера Јовановић, Петар Милосављевић, Божидар Влајић
Трајање: 45 минута

Садржај :
Први наш звучни играни филм говори о лепој и сиромашној девојци, заљубљеној у акробату, коју окрутна маћеха жели да раздвоји од вољеног и уда за поквареног, маторог господина. У последњем тренутку, из развратничког загрљаја, девојку ослобађа Драгољуб Алексић и уз помоћ својих акробатских вештина бежи са њом кроз прозор.

СТЕВАН МИШКОВИЋ - БАЈА ЏОРА

„Чињеница остаје чињеница, да је наша кинематографија рођена кроз мој пупак, и не само наша већ и бугарска кинематографија. Значи да сам био плодоносан”. Ове нимало скромне и за многе претенциозне реченице које је изговорио филмски сниматељ Стеван Мишковић у филму Душана Макавејева Невиност без заштите из 1968. године, заправо су проблематичне из једног јединог разлога, што су скоро истините.

Будући пионир кинематографије, Стеван Мишковић као млађани студент политехнике у Минхену, већ са двадесет година определио се за чаролију звану филм. У следећих петнаест година овај младић ће постати једна од најживописнијих личности кинематографије младе Краљевине Југославије. Оно што одмах пада у очи кроз прелиставање његове богате филмографије је универзалност, јер је уз основни сниматељски занат радио и као редитељ, монтажер, сниматељ звука, а био је и власник сопствених филмских предузећа Освит филм, Темпо филм и Мишковић филм.

Други светски рат нам је донео рушење, деструкцију, братоубилачки рат, страдање, жртве... Од давнина постоји максима, „док се ратови воде музе ћуте”, што је важило за већину предратних филмских радника, али не и за Баја Џору (Мишковићев надимак добијен у Бугарској, који га је пратио до краја каријере). Он је у Господар Јовановој улици број 20 поседовао сопствену лабораторију, а како је још почетком тридесетих први код нас конструисао тонску апаратуру и био оспособљен за снимање звука, дошао је на невероватну идеју. Одлучио је заправо да заједно са акробатом и снагатором Драгољубом Алексићем у вихору ратног хаоса направи сизифовски посао и створи први српски средњеметражни звучни филм. Без обзира што сва слава обично иде сценаристи, редитељу и главном глумцу Драгољубу Алексићу, сасвим је јасно да без техничког умећа Стевана Мишковића, који је снимио тон и слику и монтирао звук, овог филма не би било. Иако архаична и бескрајно наивна, њихова творевина Невиност без заштите из 1943. године поседовала је непатворени шарм, што јој је омогућило да буде друго остварење по гледаности у Србији за време окупације.

На четврт века од снимања овог филма Душан Макавејев је окупио све његове још живе учеснике, укључујући Мишковића и Алексића, и створио духовити и врло успешни колаж времена тадашњег и прошлог, користећи многе инсерте из оригиналног филма, назвавши га истоветно – Невиност без заштите.

Одељење дигиталне рестаурације Архива Југословенске кинотеке је 2011 године дигитално рестаурисало овај филм у 2к резолуцији.

На листи 100 најбољих српских филмова у двадесетом веку, који је иницирала Југословенска кинотека, филм Невиност без заштите из 1943 године је заузео осамдесето место.

Александар Саша Ердељановић

#jugoslovenskakinoteka