HRONIKA SBIZS 471: Anđela – sinergija zemaljskog i nebeskog

U okviru redovne programske aktivnosti „Leto u Srpskom domu“ u Vukovaru je 30. juna održana još jedna predstava reditelja Milana Mime Karadžića koja je domaću publiku nasmejala do suza.

Glumačko umeće poznatih pozorišnih i filmskih umetnika Milutina Mime Karadžića, Staše Nikolić i Gorana Šušljika bilo je u sali Srpskog doma od strane domaće publike ocenjeno snažnim ovacijama - smehom do suza, aplauzima tokom izvođenja i dugotrajnim završnim aplauzom. Dramski tekst Stevana Koprivice koji priča jednu zanimljivu priču o prijateljstvu dve suprotne i nepomirljive ličnosti a koje se prvi put sreću u bolničkoj sobi. Dramsko delo ističe spoj nespojivog. Bolest i umiranje kao glavne teme ove komedije govore da je ona crnohumornog karaktera i predstavljene su kroz takav duhovit sadržaj koji daje posebnost ovom dramskom delu. Ne samo da teme predstave ne idu ruku pod ruku sa njenim žanrom, nego ni glavni junaci ne idu ruku pod ruku, a opet se pronalaze u svojoj grubosti i nežnosti, ljubavi i smrti, prijateljstvu i otuđenosti. Milutin Mima Karadžić u ulozi je vlasnika pečenjare iz Borče koji u bolničkoj sobi zatiče nepoznatog i sebi udaljenog univerzitetskog profesora sociologije. Njih dvojica ličnosti su različitog mentaliteta, a pronalaze svoj tračak smisla u lepoti medicinske sestre Anđele.

Dva čoveka koja su dva antipoda, koji sarađuju u istoj situaciji i u istom prostoru su nekako bliži jedan drugom nego bilo ko drugi. Oni se nekako srode i povežu i kroz najintimnije tajne se upoznaju. Mislim da je to ljudska priča, ispričana na duhovit način koja ima čaroban i bajkovit kraj. To je nešto što je učinilo predstavu drugačijom. Definitivno je usamljenost ta dva pacijenta nešto što ih najviše na kraju povezuje. Usamljenost kao bolest današnjice čini da se čovek odmakne od svoje srži, da se druži i ispovedi nekome ili prihvati nečije prijateljstvo što dovodi do međusobne otuđenosti. Ja sam i dalje čovek od kafane i ne volim da komuniciram preko telefona nego volim da pogledam ljude u oči i pričam s njima. Bez obzira na različite živote dva junaka i njihova različita ljubavna iskustva, a niko im ne dolazi u posetu. E, tu se desila jedna neverovatna stvar kada oni na kraju shvataju da imaju jedan drugoga, bez obzira na međusobne nepomirljive razlike - rekao je glumac i reditelj predstave Milutin Mima Karadžić.

U ulozi Anđele bila je Staša Nikolić koja glumi medicinsku sestru i u bliskoj je interakciji sa dva bolesnika. Ona je ta koja spaja dve suprotnosti i izvodi ih na stazu prijateljstva i ljubavi. Na svoj specifičan način im poklanja pažnju pa se može reći da delo pored razuzdane komike suptilno poprima elemente ljubavne melodrame.

Anđela je jedna metafora anđela i stvarne žene koja se uvek pojavljuje pred odlazak na onaj svet. Ona je tu da pokaže kako su medicinske sestre te koje su sve pacijentima u tim poslednjim danima. Ona je dosta toga u jednom i meni se to i dopada jer u svakoj sceni mogu da pokažem i Anđelu kao lika i da se adekvatno izrazim kao glumica. Bilo je izazovno glumiti Anđelu, ali kada radite sa rediteljem kao što je Mima Karadžić i imate nekog ko vas vodi kroz predstavu, onda samo slušate, pratite i pokušavate da budete na nivou zadatka. Takođe, kada imate dobre kolege i dobro napisan tekst sve je lako. Publika jako dobro reaguje na predstavu, sluša i prati tekst, a na nama je da to sve dobro interpretiramo. Anđelinu priču, odnosno njen monolog na kraju je dopisao reditelj, a s njom smo hteli da dodamo njen život pre početka rada u bolnici. Tek u poslednjoj sceni ona kada kaže „Kada se ugasila moja ljubav, ugasila sam se i ja“ otvara se pitanje da li je ona stvaran lik ili je sve vreme anđeo čuvar koji pacijente prevodi sa ovog na onaj svet - izjavila je Staša Nikolić.