Selo Restelica

Selo Restelica se nalazi na Kosovu. Smeštena je na tromeđi Kosova, Makedonije i Albanije. Ima preko 1 500 kuća i broji blizu 8 000 stanovnika. Leži na nadmorskoj visini od 1 450 metara. Jedno je od najvećih sela na Kosovu. Leži u podnožju dva visoka planinska vrha, između kojih protiče Restelička reka. Veći deo sela se nalazi u podnožju vrha mačkoec, dok se manji deo nalazi u podnožju vrha Abdaf.
Restelica je gusto naseljeno planinsko selo. Pogled na selo daje sliku kao da su kuće jedna nad drugom ili spojene.
Kroz Restelicu prolazi magistralni put koji vodi prema graničnom prelazu Strezimir (Makedonija). Put je asfaltiran do Restelici dok je na dalje samo posipan tucanikom.
Prirodna lepota Restelice je neopisiva, najlepši detalj svakom posetiocu je Gaščen ostatak nekadašnje bukove šume. Malo dalje od Gaščena je Jeliče ostatak jelove šume, dok je prema Albanskoj granici velika jelova šuma Jela.
Nedaleko od Restelice su Korab i Vraca. Vrhovi koji svojom visinom krase i čuvaju prelepo Resteličko okruženje (planinu).
Prelepa Restelička planina daje sliku i prizor travnate pustine sa hladnim izvorima vode.
Duge zime, veliki snegovi i prelepo proleće osnovne su karakteristike Restelice. Prosečna visina snežnog pokrivača je oko 80 cm. Zime u proseku traju oko 4 meseca. Pored osnovnog uslova za zimski turizam, Restelica ima pogodna mesta za ski staze i zimske sportove.
Restelica je čuvena i po staroj čaršiji, na čaršiji su restelička Džamija, zgrada Mesne zajednice i veliki broj ugostiteljskih i trgovinskih lokala. Ugostiteljski lokali su većinom čajdžinice. Jedno je od retkih sela gde se ne prodaje i toči alkohol. Čaršija je svakom Resteličaninu lek za dušu, to je mesto okupljanja i muhabeta, mesto gde se sklapaju i ugovaraju poslovi, jednom rečju rečeno to je na neki način kao druga kuća svakom odraslom i punoletnom Resteličaninu. Malo dalje od čaršije idući uskim sokacima nekada pokrivenim kaldrmom sada betonskim kockama ima mnogo butika. Infrastruktura odnosno građevina sela je novog tipa, sve su to većinom nove kuće, starih kuća je jako malo. Ostalo je do 10 - ak starih kuća, koje su stare po 40 i više godina. Godišnje se u proseku izgradi 30 novih kuća. U samom centru i okruženju oko centra je malo slobodnog prostora i površine, sve je skoro ispunjeno do maksimuma. Sada se gradi po periferiji, mada su i periferni delovi skoro ispunjeni do maksimuma.
Kroz svoju bogatu historiju Restelica je uvek imala značajnu ulogu u Gori i širem okruženju. Pored toga što je uvek bila među najvećim i najznačajnijim selima, Restelica je nekada imala pijacu, jednu od najvećih u Prizrenskom okruženju.Do 1980. godine Restelica je bila čuvena po stočarstvu, imala je negde oko 20 000 ovaca. Danas ima oko 1 500 ovaca.
Tradicija Restelice je da uvek ima značajnu ulogu u okruženju. Za vreme Osmanlija bila je mesto gde prolaze važni putevi. Putevi za Carigrad, Solun i druge gradove. Danas Restelica nije selo kroz koje prolaze važni putevi, već je selo u kojem se specijalno dolazi. Dnevno u Restelici dolazi najmanje 20 vozila iz okolnih mesta. Potrebe dolaska su različite neko dolazi da kupi nešto, neko da proda, neko da radi, neko da popije kafu na čarsiji i prošeta Resteličkom planinom.
Tradicija dobrog i pravog Šarplaninskog sira, originalna rasa Šarplaninaca, borbe Šarplaninaca i konjske trke jedan su od dodatnih motiva i razloga zbog kojih ljudi iz drugih mesta dolaze u Restelici.