KARAĐORĐEVA ŠNICLA, RESTORAN KOD NOSONJE, VALJEVO, SERBIA 🇷🇸

KARAĐORĐEVA ŠNICLA, RESTORAN KOD NOSONJE, VALJEVO, SERBIA 🇷🇸

Karađorđeva šnicla je nastala slučajno, 1956. godine, u beogradskom restoranu „Golf”. Osmislio ju je dvostruki svetski šampion u kuvanju Milovan - Mića Stojanović. Naime, jednom prilikom u restoran je došla stalna gošća, spikerka Radio Beograda Tamara Broz, inače snaja Josipa Broza. Njeno omiljeno jelo bio je Kijevski kotlet. U tom trenutku kuvar nije imao sve potrebne sastojke za ovo jelo - pileća prsa, puter i začinske trave. Da ne bi pokvario svoju i reputaciju restorana morao je da improvizuje. Iskoristio je šniclu koju je premazao kajmakom, umotao ju je kao palačinku, panirao i ispržio u ulju. Kako nije bio posebno zadovoljan ukusom, šniclu je prelio tartar sosom, ukrasio u obliku ordena Karađorđeve zvezde i lično poslužio gošći. Gošći se jelo veoma dopalo i upitala je kuvara kako se zove, pa je on ime smislio u trenutku - Šnicla Karađorđe.

Šniclu Karađorđe Stojanović je prvi put prezentovao tek 1967. godine, na takmičenju kulinara inovatora u restoranu „Sunce” u beogradskom Domu omladine, kada je ovaj specijalitet i dobio današnje ime Karađorđeva šnicla. Ovo je bila druga posleratna kulinarska izložba. Prva je održana u čuvenom hotelu „Moskva”. Svaki izlagač morao je da se predstavi sa dva recepta. Stari kuvari jelima su davali stara imena, a Mića Stojanović je predstavio Karađorđevu šniclu i Gružansku krompir čorbu, nazvanu u čast njegovog rodnog mesta. Kasnije je, na svojim brojnim profesionalnim putovanjima po svetu, pripremao Karađorđevu šniclu, kako bi je oglasio.

Milovan - Mića Stojanović rođen je 1935. godine. Bio je čuveni beogradski kuvar, dvostruki svetski šampion u kuvanju. Ima zavidnu karijeru dugu 50 godina, a od 1956. do 1980. godine bio je lični kuvar Josipa Broza. Po njegovom mišljenju, preporuku za ovo angažovanje dala je upravo Tamara Broz, spikerka za koju je napravio prvu Karađorđevu šniclu. Radio je u mnogim čuvenim jugoslovenskim restoranima i hotelima, a posle Titove smrti bio je profesor u srednjoj i višoj ugostiteljskoj školi. Kasnije je u Zemunu otvorio svoj restoran „Mićina domaća kujna”, koji danas vodi njegov sin Milan.[8]

Osim Karađorđeve šnicle Stojanović je osmislio originalne recepte za više od 100 originalnih jela. Većinu do njih nazvao je po srpskim krajevima i poznatim ličnostima, čime je promovisao gastronomske običaje i kulturu srpskog naroda. Napisao je nekoliko knjiga o kulinarstvu.