др Милош Савин - „Узроци Велике сеобе Срба 1690”

Предавање историчара др Милоша Савина на тему „Узроци Велике сеобе Срба 1690” (28. 6. 2024) 

Прва велика сеоба Срба из 1690. године има посебан значај међу историјским миграцијама српског народа. Догодила током Великог бечког рата (1683−1699), када се знатан део српског народа из разних српских области под турском влашћу преселио у северне и западне области под влашћу Хабзбуршке монархије и Млетачке републике. Ову сеобу је предводио српски патријарх Арсеније III Црнојевић. Миграцијским таласом је био захваћен велики део српског народа са подручја Косова и Метохије, Рашке области и других околних крајева у средишњим српским земљама. Сеоба је била усмерена првенствено према северу, односно према областима данашње северне Србије (Срем, Бачка, Банат) и околних области које су у то време биле у саставу Краљевине Угарске и њених придружених земаља, Краљевине Славоније и Краљевине Хрватске, укључујући и територију хабзбуршке Војне крајине. Велика сеоба Срба из 1690. године је имала велики значај за националну, политичку и културну историју српског народа. Одиграла се почетком 1690. године током Великог бечког рата који се завршио миром у Сремским Карловцима.