VEK SRPSKE RATNE RECNE FLOTILE

У свим сукобима кроз историју, битну улогу имале су пловне снаге, познатије као речне ратне флотиле, без којих се ниједан рат није водио. Период средњег века на нашим просторима обележиле су шајкашке флотиле и шајкаши. Шајкаши су у највећем броју били подунавски Срби који су, носећи име по шајкашкој области скоро десет векова, остали упамћени као вешти бродоградитељи, бродарци и ратници.
Традиција организовања војних јединица на рекама, као природним границама међу државама, отпочела је још у средњем веку. На рекама Србије пловиле су шајкашке флотиле српских деспота а Срби шајкаши, као део војне организације у време стварања средњовековних држава, имали су истакнуту улогу у борбама против османских Турака.
Након устанака у централној Србији разбуктао се и национални покрет Срба на Доњем Дунаву и Сави, који је захватио и шајкаше. Политичке супротности између Срба и Мађара кулминирале су изненадним нападом на Сремске Карловце 12. јуна 1848. године. Шајкаши и шајкашке вође одиграли су одлучујућу улогу у борбама за национално ослобођење и коначно решавање српског питања у Војводини.
Пред Велики рат Србиjа ниjе имала организоване војне речне јединице за борбу на рекама, међутим постоjао је кадар коjи jе могао да учествуjе у стварању прве националне речне ратне флотиле. Током борби за нововековну српску државу учествовали су и подвижнички гинули српски бродарци. У ратовима за слободу остављали су за собом херојска дела многи бродари и тиме надахњивали будуће нараштаје и генерације.
Српска Бродарска радионица, која се налазила на средини чукаричког зимовника, градила је речне бродове мањих и средњих димензија и гвоздене шлепове свих врста. Радионица је снабдевала Српско бродарско друштво дереглијама, дрварицама и гвозденим шлеповима, а почетком рата је вршила мале и велике оправке свих домаћих пловила.
Вредним трудом и радом стицано је драгоцено искуство, а будући да Србија није имала ратне бродове, Бродарска радионица је постала наше прво ратно бродоградилиште, у којем је првобитно поправљен и наоружан заробљени аустроугарски брод Форте, а недуго касније саграђен и нов тип малог оклопљеног ратног брода, по замисли Ђоке Поповића и Милојка Ванића и крштен именом Јадар, у славу победе на Јадру и прве савезничке победе у Првом светском рату познатије под називом Церска битка.
Први српски ратни брод изграђен у војном бродоградилишту је чамац моторни оклопни Јадар, поринут у Саву код Чукарице на Преображење 6/19. августа 1915. године.
У операцијама одбране Београда, од 6. до 9. октобра 1915. године, одиграла су се најважнија дејства прве националне српске флотиле. Формиране током припрема за одбрану Београда од офанзиве здружених аустроугарских и немачких снага, пловне јединице Бродарске команде доказале су се у борбеним дејствима пожртвованим и храбрим извршавањем свих додељених задатака на делу акваторија од Чукарице до порушеног Савског моста. Борба импровизоване српске речне ратне флотиле током Првог светског рата заслужено заузима истакнуто место у херојској одбрани Београда.
По повлачењу Српске војске на грчко острво Крф Врховна команда је 15. децембра 1915. године, на основу предлога команданта пристаништа на Крфу и ценећи искуства Команде Аде Циганлије у одбрани Београда и уверења да се искуство бродара може искористити на мору, донела наредбу да се формира Бродарска команда, а за команданта је одређен потпуковник Милан Ј. Радојевић.
Како ратови изнедре ратне хероје, Речна флотила Краљевске морнарице је у Априлском рату добила своје. Заувек ће остати светао пример подвижничке борбе за слободу и част у одбрани отаџбине херојске посаде Краљевског брода Драва, који ће као светионик светлети и бити узор будућим нараштајима.
Данас је Речна флотила, као тактичка јединица Копнене војске, намењена за извођење борбених и неборбених активности, покрета и других акција на и у захвату река, пловних канала и језера, самостално и у садејству са другим снагама одбране Републике Србије.