Milan Mica Petrovic - Војвода Глигор долази / Vojvoda Gligor dolazi

Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века. Текст песме и опис:

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com --све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com --all songs are for free downloading.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ВОЈВОДА ГЛИГОР ДОЛАЗИ
(речи: Будимир Граховац—музика: народна)

Божано, сејо, отвори,
Отвори стара капија,
Изнеси цвећа шарена,
Нек' виде наши Полози,
Војвода Глигор долази!

Божано, сејо, отвори,
Са свилом простри пенџери,
Селом се песми заори,
До града одјек пролази,
Војвода Глигор долази!

Пушка му срмом везена,
По њој је драго камење,
На њој је сејо знамење,
Мученог нашег народа,
А у њој наша слобода!

Божано, сејо, отвори,
Просипај цвеће шарено,
Рођени брат ти говори,
Изнеси дивне дарове,
За наше беле орлове!

Божана цвеће просула,
Румена вина насула
Оро се поче да вије,
Играју зорне делије.
Глигор са колом окреће,
Божана плаче од среће.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
'Полози' се односи на Полог, област Тетова и Гостовара у Маћедонији.

Глигор Соколовић je рођен око 1870. године у селу Небрегово у Старој Србији. Прославио се још као сасвим млад, када је убио Али-Агу, обесног турчина из Црнилишта који је у то време злостављао локално становништво. Након тога, 1895. године, Глигор се одметнуо у шуму са још неколико другова. Та чета је била страх и трепет за Турке и качаке у овом крају. Учествовао је у Илинденском устанку. Турци су му, из одмазде ухвалити и убили оца Сокола Ламевића. У једној од борби с Турцима, био је рањен у главу, и тада бежи у Србију. У Београду, војвода Глигор Соколовић је пришао новооснованој Српској четничкој организацији и убрзо образовао чету од око педесет четника и је у јесен 1904. одвео је у Пореч, на Бабуну. То је била наша најјача чета у Маћедонији. Војвода Глигор је са војводом Јованом Бабунским контролисао са највишег врха Бабуне, Мукоса, читаву Пелагонију. У годинама које су следиле, Глигор је као лудо храбар и неустрашив био ударна песница четничког покрета. Учествовао је у скоро свим великим борбама српских четника и бугарских чета. Очистио је од њих: прилепски, кичевски, велешки и поречки крај.

Када је 1908. године изведена Младотурска револуција и када је реформистичка струја која је дошла на власт објавила Хуријет (слободу) за све потлачене хришћане, донесена је амнестија и за све одметнике од турске власти. По претходном договору престала је и српска, бугарска и грчка четничка акција. Тако су по упутству из Београда, све четничке војводе имале да се предају Шефкет Паши у Скопљу. Али, касније су Турци променили политику и окренули се против Срба. Вовјоду Глигора су убили Турци, јула, 1910. близу његовог родног села Небрегово.