Dr Marko Jovašević: Sreća nije euforija | Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar

Gost „Politikinog” ‪@politika1904‬ podkasta biće Marko Jovašević, doktor medicine, psihoterapeut i pisac. Posle medicine završio je specijalističke studije na FON-u, radio je kao projekt menadžer u jednoj kompaniji, a onda je doneo važnu životnu odluku da će psihoterapija biti njegov životni put, što je i ostvario. Nedavno je objavio svoj prvi ropman – „Slučajnosti ne postoje – na terapiji kod Epikura”, koji predstavlja kombinaciju filozofije i psihoterapije
Smatra da je nemoguće da se niko ne pronađe u njegovoj knjizi. Tu su i četiri jako zanimljive situacije sa psihoterapijom, koje se, ipak, ne dešavaju stručnjacima tako često.
– To je sve otišlo u nekom smeru psihotrilera, do kraja romana to zaista postaje psihotriler. Jedno je transgeneracijski obrazac ponašanja, to je u stvari kako mi ta uverenja prenosimo. Uverenja mi prenosimo sa baba, deda, čukun baba, čukun deda, pa roditelja i dalje i negde ih ne osvešćujemo dovoljno i ne radimo na njihovim promenama i onda nastaju posledice. Pošast današnjice je kocka o čemu takođe govorim. Zatim, tu i deo o narcisu, jer sam morao da pojasnim kako izgleda narcisoidni poremećaj ličnosti, ne narcis, pa da se tu napravi neka zdrava razlika. Četvrti je jedan zanimljiv slučaj, to je u stvari jedna terapeutska tema gde mi u stvari projektujemo nas u radu sa klijentom – kaže naš sagovornik.
Koji je njegov recept za srećan život?
– Treba prihvatiti da apsolutna sreća ne postoji, prihvatiti da sreća nije euforija. Mi težimo euforiji, hoćemo da se napijemo, hoćemo da mnogo hrane pojedemo, da time negde kupimo sreću. Ne treba kupovati sreću na neki način. Mislim i da treba nekada biti tužan. I dokolica je dobra nekada. Normalno stanje je kada sediš i kada gledaš u reku koja protiče i apsolutno ne radiš ništa i prijatno se osećaš. To je za mene sreća. Učili su nas pogrešno da je jedino produktivnost sreća i da je jedino to put do sreće, da jedino tako imaš smisao na ovoj planeti i da je dokolica bezveze, da je dokolica majka poroka. To nije tačno. U konstruktivnoj dokolici i u konstruktivnom lenčarenju raznorazne ideje se stvaraju. I raznorazne kreacije. Umetnik će reći da je svoje delo smislio isključivo u takvom stadijumu – dodaje gost našeg podkasta.
U podkastu je govorio i o tome zbog čega neke žene biraju muškarce koji liče na njihove očeve i zbog čega to rade?
– Ako pričamo o ženi koja je u detinstvu imala nedostatak očinske figure, nestabilnu očinsku figuru sa kojom nije mogla da podeli emocionalno neke stvari, ona onda može tražiti u budućnosti partnera koji liči, na „prvu loptu”, na njenog oca. On može da bude emocionalno nedostupan, a ona da pokušava da kod njega izazove ono što kod oca nije izazvala. To jesu obrazci ponašanja koji se često mogu desiti. Kada osoba osvesti i shvati nakon druge, treće veze, očemu se radi, onda dođe kod psihoteraputa, popriča, postane svesna tog obrazca, ali ni onda nije lako. Uglavnom, ljudi kada sami pokušavaju da naprave tu promenu posle osvešćenja, odlaze u totalno drugu krajnost. Izabere osobu koja uopšte nije takva i on je dosadan.
Mi na terapiji sa takvim ljudima moramo da budemo podrška, da u narednim koracima prepoznaju neke stvari, ali da i kad uđu u neku novu vezu budemo tu negde uz njih dok prolaze kroz to, da imaju ideje da procesuiraju – smatra Jovašević.

Pratite nas na:

https://magazin.politika.rs/
  / politikinmagazin  
  / politika.rs  
  / politika1904  

#podcast #zdravlje #psihoterapija #emocije #zivot #saveti #sreca #ljubav #brak #partner #odnosi #tuga #podkast #podcast #depresija #anksioznost #razvod #porodica #doktor #saveti