Kako izgleda proces kreiranja i pisanja kratke priče?

Krećemo od psihološkog preko znanstvenog do umetničkog nivoa.

Prvi nivo

Kao što romantizujemo sliku pisca, romantizujemo i proces pisanja. Ovde razbijamo mitove da ne bismo razbijali svoj potencijal za pisanje na param-parčad dok ga zauvek ne smrvimo.

1. „Pravi“ pisci jednostavno imaju idealne uslove za pisanje, pisci „slepci“ moraju sebe na to da teraju

aha, samo što je dostojevski pisao pod vrućicom zbog kockarskih dugova.
za pisanje ne postoji vreme, mora se napraviti. ako čekamo da se druge stvari raščiste, nikada do toga neće doći. ako čekamo da nas neko vuče za rukav, takođe neće. ako čekamo da nas spopadne ideja, ili entitet pisanja, to može da se desi ali može da se desi za deset godina, ili u starosti, a zašto bismo toliko čekali.

jedan od zilion razloga zbog kojih je dobro posmatrati pisanje kao zanat jeste što ne sedamo da pišemo dok priču ne koncipiramo. a koncipiramo je dok se vozimo prevozom, širimo veš, popravljamo auto, idemo po hleb. u tim međuradnjama uglavnom razmišljamo ko je šta o kome rekao, ponavljamo scene koje su nam se već desile, najčešće neke svađe, razmišljamo zašto ovom ili onom nismo rekli ovo ili ono a kada krenemo misao da usmeravamo, em zaboli, em ne ide, bar prvih hiljadu puta.
a pošto mislimo da „pravi“ pisci uvek po prirodi stvari razmišljaju o pisanju kad god gde god, da sebe ni na šta ne teraju, ne podvrgavaju se diciplini, onda sebe smatramo piscima slepcima i odustajemo jer em je lakše em ne znamo za drugačije.

Ako mi ne verujete, ostavite mi u komentaru ime kojeg god pisca, dovešću ga u lajv da ovo potvrdi.
...
2. „Pravim“ piscima nije potrebna ekstrna pomoć, sve rade sami
aha, samo što je andrić oko sebe imao tim korektora i ostalih koji su se ozbiljno bavili njegovim pričama.
nisam andrić, ali sam uvek bila svesna da mi u pisanju treba pomoć i to na raznim nivoima i nikada nisam sebe smatrala piscem sa manje potencijala nego što ga ima bilo koji veliki pisac. kada je na visokoškolskim institucijama ta pomoć izostajala, od ljudi koji su jednim delom i za to plaćeni, slala sam rukopise u inbokse profesionalaca samo što oni naravno nisu mogli da se posvete mojim pričama jer milion razloga. da sam tada znala za nekog ko radi ovo što ja danas radim, pisanje proznih priča bi jako verovatno bila moja osnovna i jedina profesija u okviru koje bih uveliko bila priznata i dobro plaćena.

Ako mi ne verujete, čujemo se za koju godinu.

Dakle piše se kad se stigne gde se stigne, furiozno, nervozno, pod stresom, ali i nedeljom ujutru, kad ideje same dolaze. Pisci su ljudi koje je božija ruka dotakla koliko i sve ostale, pa im neretko treba pomoć i oni pmaetni je traže i crpe. Dovoljan je impuls u obliku želje, i jaka volja za rad, ostalo se autsorsuje.
...

Ceo tekst pročitaj na linku:
https://ivanamiljak.com/Kako-izgleda-...

Prijavi se na kurs kreativnog pisanja proze:
https://ivanamiljak.com/Kurs-pisanja-...

https://ivanamiljak.com/Kurs-pisanja-...

Besplatni edukativni materijal za kreiranje priče i pisanje pronađi na ovom linku:
https://rb.gy/rfkcw8

Ako hoćeš da ti na mejl stižu posebne lekcije o priči i pisanju koje nigde drugde ne objavljujem, upiši se:
https://ivanamiljak.com/Subscribe
...
#kreativnopisanjeproze #kakonapisatiknjigu #roman #kurspisanja
#kreativnopisanje #pisanjepriče #književnaradionica