Karlobag i Velebit: dan kada je vetar bio jači od motora!

Osamnaestog dana krećemo iz sunčane Rijeke. Osećaj je poseban – posle 17 dana i hiljada kilometara, kao da smo opet na svom terenu. Nedostajale su nam planine i krivine, I tu su blizu krivine Velebita I Jadranska magistrala, more s jedne strane, planine s druge, a vetar u kosi.
Do Senja put je pravi užitak – magistrala se vijuga uz more, a plavetnilo Jadrana izgleda lepše nego ijedna obala Italije. Ipak, gužve i jak vetar nas prate, pa posle brzog doručka odlučujemo da skrenemo levo, prema Gospiću. Odmah je manje saobraćaja, krivine su brže i šire, a adrenalin skače – osmeh do uva! Temperatura naglo pada i vožnja postaje osvežavajuća.
Uspon na Velebit vodi nas do oko 1000m nadmorske visine. Gore nas čeka prizor za pamćenje – more se preliva u svim nijansama plave, ali vetar je toliko jak da nam na jednom vidikovcu čak odnosi kacigu niz liticu, srećom zaustavljenu o stenu. Spust do Karlobaga je magičan: oštre serpentine i stalni pogled na more čine pravi ples planine i mora.
Od Karlobaga nastavljamo najpoznatijim bajkerskim putem – jadranskom magistralom do Splita. Brze i oštre krivine pružaju užitak, iako nas vetar neprestano gura s puta. Na jednoj od plaža pored puta stajemo da predahnemo, jer ovakav tempo troši i telo i motor.
U Split stižemo u kasno popodne, jurimo u smeštaj, pa odmah u obilazak. Grad nas dočekuje u punom sjaju – festivali, tezge sa handmade stvarima, ulična gužva i more ljudi. Bez navigacije bismo se teško snašli, ali uz nju stižemo do samog centra i upijamo energiju grada. Umor nas sustiže i vraćamo se u smeštaj, jer sutra nas čeka prava kruna puta – cela magistrala do Dubrovnika, a onda Foča i dugo očekivani susret sa društvom za rafting i planinarenje na najviši vrh Bosne I Hercegovine Maglić.

#qjmotor #srt900sx