Oproštajni govor direktora OŠ Jovan Grčić Milenko, Beočin, 2.7.2025.

ОПРОШТАЈНИ ГОВОР ДИРЕКТОРА ОШ ,,ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО“ У БЕОЧИНУ ДРАГАНА МИТИЋА НА САСТАНКУ КОЛЕКТИВА 2.7.2025.
Поштоване колеге,
Постављам питање: Како управљати једном великом школом?
Одговарам питањем: Како се држи песак?
Кажу: Отвори скроз шаку - и песак ће да оде.
Стисни јако шаку - и песак ће такође да оде, кроз стиснуте прсте.
И зато песак мораш држати на начин да шака није ни отворена, ни јако стиснута.
Међутим, недавно сам слушао једно предавање у којем је речено како је Карл Јунг описао исту ситуацију - односно животна искушења. Али, он је уместо песка у нашу шаку ставио лептира. И каже: Отвори шаку - одлетеће. Стисни јако шаку - лептира више неће бити. Па зато овог лептира морамо држати на посебан начин, као и песак.
Од када сам чуо за пример Карла Јунга, постао ми је дражи од примера са песком, јер сам био склон да у сваком од вас видим лептира.
Дешавало се да добијем критику да нисам довољно строг и то неки пут од вредних људи. Мој одговор таквим људима је био: ,,А зашто према теби нисам морао бити строг? Због чега са тобом никада нисам имао проблем?”
Са друге стране, дешавало се да добијем потпуно исту критику, али овог пута од људи који нису баш у потпуности као ови први. Њима бих прећутао, односно рекао да је руковођење готово као уметност. Нисам желео да их повредим јер да сам дао у потпуности искрен одговор он би гласио:, ,,Па ти би био први којег бих требао мало строже.”
Управљао сам овом школом, а поучен својом историјом, не као још један мали балкански тиранин, већ попут просветитеља. Дубоко верујући у људе, јер нико од нас не може да побегне од самог себе. Моје руковођење је било, не са командом ,,Напред!”, него са командом ,,За мном!” Ову школу сам доживљавао као своју другу кућу и желео сам да је и ви тако доживљавате. Свестан да нисмо сви исти, а доживљавајући вас колеге као лептире, водио сам рачуна и о својим речима и о својим делима, да вас не бих повредио.
Када сaм постао директор једна веома драга колегиница ме је питала у зборници хоћу ли се променити. Рекао сам да нећу. И сматрам да се нисам променио, и да нисам разочарао ни њу ни било кога од вас. Сматрам да сам вас добро водио и добро провео кроз ове бурне 4 године и 3 месеца.
Готово да нема ситуације и проблема који су нас заобишли, почевши са короном па све до великих протеста који су погодили нашу државу. Од великог броја инспекција па до изазова свих могућих врста. Многе бих заборавио јер би готово сваки дан донео нови изазов и тај нови би потискивао старе изазове. На све што смо прошли подсетиле би ме речи покрајинских и републичких службеника које би гласиле: ,,Па вас директоре ништа не може да заобиђе". Да, готово ме ништа није заобишло, али сам издржао и заједно са вама наставио да водим школу путем напретка.
О материјалном-техничком напретку школе, као и о свим грађевинским подухватима и обновама наших објеката не желим да говорим, нека дела говоре.
Због огромног броја свих могућих обавеза које су наметнуте једном директору, недовољно сам долазио у зборнице и нисам могао да одвојим време за више разговора с вама, па макар и необавезног ћаскања. Међутим, у те исте зборнице ушао бих са осмехом и са позитивизмом, а тек ретко сте могли видети колико ме мука мучи. Осмех и позитивизам није слабост, бар ја тако сматрам, већ снага. Велик број вас је то схватао и на томе сам вам захвалан.
У томе не бих успео без вас, без свог тима и без своје помоћнице Радмиле Јовановић. Нисам до сада ни једном споменуо, ни на једном скупу ове врсте њену улогу, али овог тренутка то морам да урадим, за све њене дане, недеље, године вредног рада, труда и бриге за нашу школу. Одајем захвалност за све што је учинила за школу и за мене као директора јер не бих био ни упола успешан без таквог сарадника и човека.
Моја одлука да не идем у други мандат је и протест против таквог система у коме готово сви имају своја права и њих се апсолутно држе, а једино директор, пре свега има огроман број обавеза, а тек мрвицу права. Једино, време директора, сви сати, дани и недеље, викенди, празници и годишњи одмори су нешто што се подразумева као обавезна жртва за добробит тако постављеног система. У државном систему имамо много заштићених, а једино је на директоре сезона лова отворена 365 дана. На директора сме да крене и ловац, и вук, али и зец. Дубоко протестујући против таквог система донео сам одлуку да не идем даље. На крају крајева један стари новосадски лекар ми је често говорио ,,Зпевај, заиграј и за појас задени.“ Радмила и ја запевасмо, заиграсмо, и сада за појас стављамо, за сада, јер нико од нас не зна шта доноси нови дан. Сликар мора да се одвоји од свог платна, направи пар корака у назад, да би сагледао целину. Можда је нека боја сувишна, можда нека боја недостаје, па и ако је касно за измене на слици коју је управо завршио, можда ће му бити од користи на новој слици ако једног дана буде поново сликао.
Желим вам пре свега пуно здравља, вама и вашим породицама, и сву срећу овог света.
У Беочину, 2.7.2025.
Директор
Драган Митић