„Позвани смо сви да живимо са Господом", настојатељ манастира у Стрмцу, јеромонах Дамаскин

Када су једном приликом упитали блажене успомене Патријарха Павла: „Ваша Светости, где се зачиње грех и како га треба лечити" он им је одговорио, а у књизи коју је приредио Матеј Арсенијевић под насловом „Из дана у дан с Патријархом Павлом" су записали: „Грешимо мислима, речима и делима. Грех се зачиње у срцу и уму. Водите рачуна, дакле, да не будемо робови греха. Ви знате, и по себи и по другима, какво је ропство. Чак и најмање страсти које добијемо – колико је и какво то ропство! Исповест је осећање блудног сина да је окренуо леђа оцу и да чини супротно од оног што Бог жели, па је потребно да се продрма и дође к себи. У старој Цркви је исповест била јавна. После се то, због присутне деце и недораслих, морало изменити. Много је теже кад пред неким треба да признамо, изговарамо оно што смо учинили. То је значење речи 'метанија', како се на грчком каже покајање, а то значи 'промена ума', док реч 'епитимија', такође грчка реч, не значи 'казна' него 'лек'. Грех се зачиње у срцу, а лечи се исповешћу." Пут нас је намерио у село Батоте, које је једно од највећих по пространству у Србији и налази се на четрдесетак километара од Крушевца према Брусу испод Копаоника, кроз живописан крај Епархије крушевачке. Иако дан кишовит и тмуран, неретко и магловит није утицао на чињеницу да су се смењивали предели који нас подсећају да и поред других, светских географских ширина и дужина у српским земљама има пуно непознатих крајева и лепота. Још кад схватимо њихов религијски, духовни и историјски значај за опстанак и душу српског народа онда то све добија своју пуноћу. На шестом километру од регионалног пута између две стрмине испод Копаоника, угњездио се манастир Светих Јоакима и Ане где Богу и људима служи јеромонах Дамаскин. Настојатељ светиње за коју прво предање каже да је настала у 14. веку нас је отвореног срца дочекао и причао о прошлости и духовности и питањима са којима се данашњи човек обраћа. Нисмо могли одмах након снимања да завршимо нашу посету манастиру Стрмац, јеромонаху Дамаскину и његовом верном пратиоцу, псу Меди. Наш домаћин је инсистирао да будемо гости на ручку који је он сам с пуно љубав припремио за нас. Ваљда је због тога обед био толико укусан. Речима је то тешко описати. Ту смо се поучили многим поукама. Свети Нектарије Егински је рекао: „Пост, бдење и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што оне нису циљ нашег живота; представљању само средства за постизање циља. Украсите ваше светиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима. Децо моја љубљена, сав ваш труд и брига су у томе. То да буде циљ и тежња незаустављива. За то сва ваша молитва Богу. Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу."

Аутор и водитељ: Сава Самарџић
Сниматељ: Тома Џинић