Druga Knjiga Mojsijeva

Књига Постања

Књига постања садржи приповести о стварању света, еденском врту, прародитељском греху, великом потопу и историју старозаветних патријарха.





Бог ствара човека
Књига постања почиње описом стварања света "У почетку створи Бог небо и земљу" (1. Мој.1;1). Бог је створио свет ни из чега, јер пре стварања света ничега није било осим Бога, који је вечан. Име првог човека беше Адам (што значи од земље начињен). Затим је од ребра Адамовог створена и прва жена Ева (мати свих људи). Први људи су живели са Богом у рајском врту Еден, у изобиљу, љубави и доброти. Хранили су се плодовима дрвећа које је расло у Рају, и кога је било у изобиљу. Најважније од свих било је дрво живота, чији су их плодови чували од болести и смрти. Одмах поред дрвета живота расло је дрво познања добра и зла. Бог им је строго забранио да једу плодове овога дрвета.

Пошто је ђаво завидео људима на њиховој срећи одлучио је да их наведе на грех и тако одвоји од Бога. Он уђе у змију, и послуживши се лукавством убеди Еву да проба плод са дрвета познања добра и зла. Затим она послужи Адама, те и он поједе забрањени плод. То је био први људски грех, којим су погазили заповест, и изазвали Божју казну, протеривање из Раја. Бог још прокле Еву да ће с муком рађати децу. Адаму Бог рече: "Са знојем лица својега јешћеш хлеб, докле, се не вратиш у земљу из које си узет; јер си прах и у прах ћеш се вратити" (1 Мој. 3,19). Адам и Ева су имали два сина један је био ратар и звао Каин, а други је био пастир и звао се Авељ. Каин је био лош и неправедан, док је Авељ био добар и праведан. Једнога дана Каин уби брата Авеља. Овим се настави ширење греха међу људима. Адам и Ева тако изгубише оба сина, да би их утешио Бог им даде трећег сина, Сита, који је био добар као Авељ. После њега имали су још много деце. Ситови потомци су били добри, али су се намножили и Каинови потомци који су били рђави. И рђави искварише добре.

Људи су бивали све гори и гори, и одлучи Бог да пусти потоп на земљу и тако подави све живо на њој. Своју намеру је саопштио побожном Ноју, на кога се смиловао. Тада рече Бог Ноју да сагради дрвени брод, познат као Нојева арка, и да на њега, поред своје жене и деце укрца од сваке врсте животиња по пар, и да спреми довољно хране за све. Потом Бог пусти велику воду те се подави све живо на земљи изузев онога што се укрца на Нојеву лађу. После потопа, када се вода повукла, искрца се Ноје на земљу, и принесе Богу жртву, из захвалности на доброти коју му је Бог указао. Тада Бог обећа да неће више правити потоп. Нојево потомство се множило, и настало је много народа који се раширише по читавој земљи. Но, како је време пролазило људи су поново бивали све гори и гори.