Zašto se mnoge Romkinje udaju tako mlade?

Mnoge starije Romkinje u Kraljevu ne vide ništa čudno u tome što su bile gotovo devojčice kada su se udale, ali preporuka mladih, školovanih pripadnica romske populacije je da ne treba žuriti i da za udaju – ima vremena
Siromaštvo je čest motiv za maloletnički brak u romskoj zajednici, u kojoj se obrazovanje posmatra kao načelno poželjno, ali suštinski nepotrebno a za devojčice i nepreporučljivo, dok je udaja, kaže istraživanje Etnografskog instituta SANU, najčešće, posledica prvog seksualnog odnosa.
Milica Mitrović, Romkinja iz naselja Romsko 2 u Kraljevu kaže za portal Krug da se ona udala sa 13 godina. Godinu dana kasnije rodila je svoje prvo dete.

Pa šta mi fali? Ne fali mi ništa. Rodila sam četvoro dece, a 14 sam pobacila – kaže Milica.

Na abortuse je, dodaje, išla u bolnicu. Kaže da su je lekari nekada grdili zbog toga, a nekada ne. Pitamo je da li se štitila od neželjene trudnoće, a Milica odgovara da je nju „njen čovek čuvao da ne ostane u drugom stanju“.

Na našu konstataciju da je nije baš „sačuvao“, Milica šeretski odgovara kako on više nije živ, a da jeste, možda bi i dalje rađala.

Broj dečijih brakova, odnosno broj vanbračnih zajednica u kojima je nevesta po pravilu mlađa od 18 godina nije lako precizno utvrditi, ali se procenjuje da se godišnje u Srbiji sklopi oko 2.000 ovakvih brakova.

Slavimirka Đorđević iz istog naselja ima 54 godine, petoro dece, 13 unučadi. Za nju maloletnički romski rakovi nisu dobri, ali priznaje da se i njena kćerka udala rano – sa 16 godina, a sa 17 – postala majka. Sada ima 19, njen muž gidinu dana više i čekaju drugo dete,

Milica Mitrović Slavimirkina je komšinica. Komentariše kako to nisu pitanja za roditelje maloletnika, već za njihovu decu koja su odlučila da stupe u brak.

Da li to treba da se promeni? I treba, i ne treba, šta da mu radiš kad bega? Džabe kad ’oće duša – zaključuje Milica.

U istraživanju višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u romskim naseljima koje je sproveo UNICEF, a objavila organizacija Praxis, čak 43% Romkinja uzrasta od 15 do 19 godina bilo je udato. Taj procenat se značajno uvećava kod devojaka iz najsiromašnijih porodica i dostiže 52%. Čak 17% žena u romskim naseljima uzrasta od 15 do 49 godina udalo se pre navršene 15.godine.

Sandra Joković, fakultetski obrazovana Romkinja, po zanimanju vaspitač, radi u Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita“ u Kraljevu. Ona smatra da je veoma rano da sa 13-14 Romkinje ulaze u brak.

Ja sam se udala tek po završetku fakulteta, sa 22 godine – kaže ona

I studentkinja Aleksandra Nikolić, Romkinja koja u Vršcu završava Viskou strukovnu školu za vaspitače, mišljenja je da Romkinje ne bi trebalo rano da se udaju. Očigledno je da su školovane Romkinje potpuno svesne problema koje njihova zajednica ima zbog maloletničkih brakova koji su, najčešće, zapravo – vanbračne zajednice.

Mogu samo da im poručim da ne treba rano da se udaju, već da upisuju srednje škole i fakultete, postoje sada stipendije, neka rade na sebi, neka nauče svoja prava.

U svakom slučaju, maloletnički brakovi u Srbiji karakteristični su za najsiromašnije zajednice, romska naselja i ruralne sredine, a takva praksa ima negativne posledice ne samo po devojčice koje prerano stupaju u brak, već i po društvo u celini kroz povećanje izdataka za zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Neka se čuje glas mladih, školovanih Romkinja čija je preporuka da sa udajom ne treba žuriti i da za brak ima vremena.