U spomen na poginule Vitezove 4. Gardijske brigade u akciji "Zima'94"

Evo ovako: slabo se sječam datuma i mjesta, ali krenemo mi u proboj linije na Dinari, mislim da se zvalo Medvjeđa draga. Tako mi krenemo navođeni izvidnicima i šta se desi ----- upadnemo u unakrsnu vatru, aj dobro velimo mi jbg ležimo tako neznam možda sat vremena u snijegu i dodavamo ćuturicu između sebe, kad odjednom zalaje PK-tejac, di češ sad mislim se jadna ti majka, pade Mate Vuletić, pade Marko Basić, pade Marko Tošić, pade Grgo Zec, ranjen moj prijatelj Kovačević, od svakud čuješ samo jauke i zapomaganja, a meni uvališe motorolu u ruku i kažu sad ti vodiš. Snijega kolko oćeš mi promrzli, a oni u dobro pripremljenim bunkerima, zovem pok. Matijaša da nas pokrije, kaže nemože na brdu smo u šumi jbg, zovem minobacače, kažu nemogu ne garantiraju da neče nas pogodit, ops zaboravija sam reći da smo na 20-30 metara od neprijatelja.
I tako mi izgubišemo najbolje borce, zima stisnula hladno do boga, javlja se Vukoja i kaže eno Chigra i Banovac probijaju stranu, niko sritni od mene, ali triba se dignit na puškomet. S moje desne strane dobar prijatelj Pataća, baš smose znali kad koji šta misli i opali on rafal i mi krenemo uzbrdo.
Uđem u bunker, pretražujemo ubijene kad ono suprise sve neki rusi, sve neka nepoznata imena, al jebe se nama za to mi samo mislimo na naše koji su poginuli i ranjeni. Sa svih strana stižu putem veze obavijesti da smo probili liniju, al takvi smo mi dok ne vidimo ne virujemo.
I tako kažu oni nama spustite se u Rujane (ako se ne varam) sad čedoć smjena. I čekamo mi i čekamo i dočekamo, spuštamo se tako niz brdo i ja zovem pok. Matijaša: di ste? Kaže on sad če mo upalit svijetla na transporterima da vidite di idete -------------a mene da izvinete boli kurac di idem, ja sam već bio u paklu, nemože bit gore, a stalno mislim o ljudima koji su ostali.
Dođemo u to jebeno selo neznam kako se zove (mislim Rujani) prvo što me dočeka je SIS-ovac pita šta je bilo kako je bilo------------imam svjedoke za ovo šta sam mu reka:
ma jebi se šta nisi iša s nama pa bi vidija šta je bilo.
by Ivica Buljac
NAVIK ON ŽIVI KI ZGINE POŠTENO
23.12.1994.

Stjepan Dropulić
Mate Vuletić
Marko Basić
Marko Tošić
Grgo Zec
Nevenko Petric
Zvonimir Rajčić - preminuo 14.01.1995.

Počivali u miru Božjem HRVATSKI VITEZOVI