"АГАПИ" од Емануила

Волим те за јуче,
за данас, за сутра..
Волим те к`о да волео те
никад нисам..испочетка.
Волим те колико волео те,
и колико волети те
никад неће нико..
Јер стварна си..
оживела божија слико..
Ту предамном..
И гледам те како спаваш,
препуна божије милости..
љубави и лепоте у себи..
какве никад
неће имати ни једна..
што родила се,
што родиће се,
оваплоћена у телу..

Ту си..
Анђеле мој..
жива у телу..
Овде и сада..
у моменту вечности..
што јесте, сада је,
и заувек биће..
Јер ова ноћ, овај трен..
записан је, предвиђен
да сретнем те Анђеле мој..
живу оваплоћену..
тамо где стварано је..
да кад Васкрснем..
вратим се из Адског дна,
унутар себе..
обновим сећање,
на оно
од двехиљаде година пре..
сретнем те Анђеле мој..
живу, оваплоћену..
тебе божанског лика..
што увек бићеш ту..
ту крај мене..
и никад отићи нећеш..
јер Љубав си.
Љубав Божија сама..
оваплоћена, жива..
а не само с` иконе слика..
Агапи смо..
Ти и ја..
Ти живот мој..та мрва свиле..
Душа над Душама..
део мог срца, душе заувек..
за Вечност..
за све..
што постоји, што постојаће..
Ти и ја..
Ту, у моменту вечности..
ванвремено..
сада кад све престало је да постоји..
осим тебе, мене..
Бога с` нама и у нама..
Љубави његове..
што оваплоћена је с тобом, Мила..
Једина..Агапи..агапи..агапи..