YUTEL - 29. 6. 1991.

Krajem juna 1991. godine, neposredno nakon što su Slovenija i Hrvatska 25. juna proglasile nezavisnost od SFRJ, Jugoslovenska narodna armija (JNA) započela je vojnu intervenciju u Sloveniji s ciljem da preuzme granične prelaze i aerodrome i ponovo uspostavi saveznu kontrolu. Sukobi su izbili širom zemlje — na Brniku, u Vrtojbi, Šentilju, Ormožu i drugim mestima. U tim danima, slovenačko rukovodstvo pokušavalo je da međunarodnoj zajednici prikaže sukob ne kao unutrašnju stvar Jugoslavije, već kao čin agresije na suverenu državu.

U tom kontekstu, predsednik Predsedništva Republike Slovenije Milan Kučan uputio je 29. juna 1991. godine poruku generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, Javieru Pérezu de Cuéllaru. Pismo je poslato iz Ljubljane diplomatskim kanalima i imalo je za cilj da alarmira međunarodnu zajednicu i zatraži hitnu reakciju.

U pismu je, prema kasnije objavljenim delovima u slovenačkim izvorima, Kučan istakao sledeće glavne poruke:

„Republika Slovenija je 25. juna 1991. godine, u skladu sa ustavnim pravom naroda na samoopredeljenje, proglasila nezavisnost i suverenost. Odmah nakon toga, oružane snage bivše federacije — Jugoslovenska narodna armija — pokrenule su oružanu intervenciju protiv Republike Slovenije. Na teritoriji naše države vodi se oružani sukob u kojem stradavaju ljudi, uništava se imovina i ugrožava mir i bezbednost u širem regionu.“

Kučan je u nastavku poruke pozvao Ujedinjene nacije da:

„učine sve što je u njihovoj moći da spreče dalju eskalaciju nasilja i da podrže napore Republike Slovenije u očuvanju mira i stabilnosti u Evropi.“

On je podvukao da slovenačke vlasti ne žele rat, da su „spremne na pregovore“, ali da ne mogu prihvatiti vojnu silu koja pokušava da „poništi pravo naroda na samoodređenje“.

Pismo je završeno apelom da Ujedinjene nacije pošalju svoje posmatrače ili izaslanike kako bi se potvrdilo stvarno stanje na terenu i sprečili novi sukobi.

Iako UN tada nisu direktno reagovale slanjem misije, poruka Milana Kučana imala je simboličan značaj: bila je prva zvanična komunikacija nezavisne Slovenije sa Ujedinjenim nacijama i deo šire diplomatske akcije kojom je Ljubljana pokušala da legitimiše svoju državnost i da prikaže intervenciju JNA kao agresiju protiv međunarodno priznatog principa samoopredeljenja.

Nekoliko dana kasnije, pod pritiskom Evropske zajednice i međunarodne javnosti, počeli su pregovori u Brionima koji su 7. jula 1991. doveli do Brionske deklaracije i privremenog zamrzavanja nezavisnosti Slovenije na tri meseca, čime je sukob faktički završen.