Deepak Chopra u Beogradu – Vođena meditacija (srpski prevod)

Ako vam je sadržaj na ovom kanalu prijatan, koristan i vredan, podržite naš rad jednokratnom donacijom putem PayPala:
👉 [email protected]

Ova meditacija je vođena od strane Deepaka Chopre tokom njegove posete Beogradu, 13. jula 2025. godine.
Ovo je prevod i interpretacija na srpski jezik, sa iskrenom namerom da približimo njegov rad i poruke širem auditorijumu. Delimo je isključivo u edukativne svrhe, s punim poštovanjem prema Dipaku.

Ovu meditaciju slušate na sopstvenu odgovornost.
Nije namenjena kao zamena za psihološku, medicinsku ili bilo kakvu drugu stručnu pomoć.
Trebalo bi da je slušaju isključivo osobe koje su u stabilnom emocionalnom i psihičkom stanju.
---------------------------------------------------------------------

Sve je iluzija.
Sve ovo što zovemo stvarnošću samo je lucidni san — a mi smo ti koji spavamo.
Vreme je da se probudimo.
Vreme je da se osvestimo. Da preuzmemo odgovornost za vlastito biće.
Ali onda se javlja pitanje — ko je to biće?
Ko sam ja?
To su neka od pitanja o kojima smo razmišljali — zajedno sa Dipakom Čoprom, koji je, koliko mi je poznato, po prvi put posetio Beograd.
Pored praktičnih saveta koje je podelio — o tome kako možemo produžiti svoj život — postavio je i jedno dublje pitanje:
Zašto uopšte želimo da živimo duže?
Ne zbog samih godina, rekao je, već da bismo se približili jedinom pitanju koje je zaista važno:
Ko smo mi uistinu?
Dakle, raskošne haljine, duga kosa, osmeh na licu...
Sve su to samo titraji svetla.
Odsjaji. Odjeci. Igra tame i svetla.
Čak bi se i naučnici složili — jer, kako je Dipak rekao, nauka je nova religija.
Sve mora biti objašnjeno jezikom nauke.
Ali šta ako je i sam jezik ograničen — alat unutar iluzije?
Još jednom, i osećaj lepote, pripadanja, privilegovanosti —
nisu istina.
To je samo svesnost, koja želi da iskusi samu sebe.
Kroz događaje, kroz misli, kroz emocije.
Kroz sve ono što nastaje i nestaje.
A ono što dolazi i prolazi — ne može biti stvarno.
Ništa ne postoji, rekao je Buda.
Sve je iluzija.
Dakle, ako je sve iluzija — onda ne postojimo ni ti ni ja.
Ono što nazivamo ja i ti samo su senzacije unutar svesti.
Prolazni oblici unutar istog beskrajnog okeana.
Dakle, ja nisam čak ni senzacija.
Ja sam sama svesnost.
A svesnost... je jedna.
Što znači: ti si takođe svesnost.
A kao svesnost, mi smo večni i neprolazni.
Mi nismo vezani za telo, ni za misao, ni za emociju.
Ne rađamo se, niti umiremo.
Mi jesmo — uvek. Van vremena. Van prostora.
Bez početka i bez kraja.
Mi smo prisutnost koja svedoči sve.
Koja vidi kako dolazi misao i kako odlazi.
Koja opaža emociju, ali nije ta emocija.
Koja čuje sopstveno ime, ali zna da nije to ime.
Mi jesmo.
Nepromenljiva tačka tišine u srcu svakog trenutka.
Ne ono što se menja — već ono što zna da se nešto menja.
Svedok. Svesnost. Večno biće koje jednostavno... jeste.
Ivona Dimitrijević


#meditation, #mindfulness, #spiritualawakening #meditacija, #svesnost, #beograd