Milan Mica Petrovic – Поздрав војводи Пећанцу и Скопљанцу / Pozdrav vojvodi Pecancu i Skopljancu

Гајде: Владан Радисављевић

-- Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Текст и опис ...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ПОЗДРАВ ВОЈВОДИ ПЕЋАНЦУ И СКОПЉАНЦУ
(народна)

Ој, орле орле, комитско орле,
Високо леташ, море, далеко гледаш.
Три д'на станав што пушке пуцав,
Пушке пуцав, море, куршуми зврчев.
Дали Србија Цариград узима,
Или Русија, море, Плевен* разбива?
Нити Србија Цариград узима,
Нити Русија, море, Плевен разбива.
Већ бомбе пуцав у Козјак планину,
Тамо се бијев, море, све Маћедонци.
Комите гинев слободу тражев,
Дружино бре, море, Четници бре.
Ој бре орле комитско орле,
Ти носи поздрав, море, Козјак планини.
Тамо је јунак Коста Пећанац,
И са њиме храбри, море, Ђорђе Скопљанац.
Тамо се велика крвца лије,
За слободу, море, Старе Србије.
Старe Србијe и Маћедонијe,
Дружино бре, море, усташи бре.

1905-1906 г. на терену

------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Опсада Плевне, или опсада Плевена, била је велика битка руско-турског рата 1877-1878. године, коју је водила заједничка војска Русије и Румуније против Османског царства. Отоманска одбрана је пет месеци одбијала главни руски напредак према југу у Бугарску, охрабрујући друге велике силе да активно подрже отомански узрок. На крају, супериорни руски и румунски бројеви присилили су гарнизон да капитулира. Руско-румунска победа 10. децембра 1877. била је пресудна за исход рата и ослобођење Бугарске.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Константин Миловановић (околина Дечана, 1879, Османско царство — Николинац код Сокобање, мај или јун 1944, Окупирана Србија), познатији као Коста Пећанац, био је српски четнички војвода током балканских ратова и Првог светског рата.

Константинов отац Милован био је заштитник манастира Високи Дечани. Његови отац и брат Милосав борили су се у Руско-турском рату од 1877. до 1878. године. Оба његова родитеља су 1883. године убијена током напада Албанаца на манастир. После тога о Константину се старао његов ујак који је живео у селу Ђураковац код Пећи.

У Србију долази 1892. године, када је имао 14 година, и још као дечак радио је као најамни радник. У 21. години добио је позив за одслужење редовног војног рока, који је служио у инжењерском корпусу, постајући резервни официр. Касније је наставио своју службу у граничној жандармерији код Врања као каплар. Миловановић је отпуштен из непознатих разлога и касније се придружио комитама. Током службе у комитама добио је надимак „Пећанац”, који је изведен из имена града у коме је одрастао.

Године 1895, у Старој Србији су избиле борбе против Османског царства. Пећанац се придружио Српској четничкој организацији 1903. године и учествовао је у борбама против Османске војске у неколико значајних битака, укључујући оне код Шупље Стене (код Пчиње) и на Челопеку (код Старог Нагоричана).Ђакон жичког владике и војвода Јован Грковић Гапон предложио је Косту Пећанца за војводу; на Божићном скупу 1904. године, Пећанац је добио титулу војводе у 25 години живота. Између 1905. и 1907. године, предводио је неколико важних борби против Османске војске у околини Скопља. Пећанац се 1908. године оженио Софијом Милосављевић, родом из Алексинца (са њом је имао четворо деце). Пошто су се борбе у Маћедонији интензивирале током 1910, напустио је своју децу и трудну жену и вратио се на бојно поље.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 -- Османско царство — Ниш, 27. јануар 1911 -- Краљевина Србија), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Маћедонији.

Гимназију је завршио у Скопљу, након чега се уписао Подофицирску школу у Београду 1904, и са чином наредника је прешао српско-турску границу те је почео са четовањем. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петраљици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног оргнизма услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима.

Сахрањен је у Нишу, где му је Народна одбрана 1913. подигла споменик.