Аустро-Угарски заробљеници су били шокирани индустријском снагом Србије након доласка у Крагујевац

Откријте како су аустроугарски заробљеници прешли пут од самоуверених царских војника до шокиранeх сведока неочекиване индустријске моћи Србије током кампање хиљаду деветсто четрнаесте године, док су људи који су у Бечу слушали да је Србија „сељачка земља без фабрика“ били приморани да се суоче са гигантским војним комплексом у Крагујевцу који је разбио сваку њихову претпоставку. Ова детаљно истражена прича од око шест хиљада седам стотина педесет речи прати њихову трансформацију од марша ка Крагујевцу—када је оберлајтнант Франц Шмид веровао да ће рат бити завршен „за највише три недеље“—до тренутка када заробљеници пролазе кроз капију „Војне фабрике Крагујевац“, комплекса од двадесет седам зграда са ливницама, монтажним халама и производњом артиљеријских цеви, пушака и милиона метака годишње. Кроз утиске заробљених инжењера, дневничке записе официра, техничке описе пећи, стругова и линија за гранате, као и сведочења противничких посматрача који су касније признали да је потцењивање српске индустрије било катастрофална грешка, ова нарација показује како је шездесет година индустријализације, како је повезан систем војног школства и инжењерства и зашто су аустроугарски официри развили корозивну психолошку сумњу која је подривала бечку пропаганду и појачала шок пред страховитим губицима, на крају доказујући да презир према „малој нацији“ може ослепети и највеће империје и претворити наводно лаку кампању у тешку, незаборавну лекцију из поштовања стварности у року од само једне године.