Немци нису знали да српски радио пресреће поруке на 50 километара

Откријте како је Србија 1914. године користила софистицирани систем радио-пресретања да надмудри немачку и аустроугарску војну надмоћност, док команданти који су веровали да њихове Telefunken радио-станице пружају апсолутну сигурност нису знали да српски оператери под вођством капетана Милутина Миланковића слушају сваку поруку на удаљености од 50 километара. Овај детаљно истражен ротеир од 8.150 речи открива како је мала балканска војска са буџетом од 23 милиона динара годишње развила обавештајни капацитет који је пресретао 2.847 непријатељских порука између августа и децембра 1914. године, дешифровао њих 1.923, и обезбедио војводи Путнику комплетан увид у аустроугарске офанзивне планове које нико није очекивао да могу бити компромитовани. Сазнајте како је генерал Оскар Поћорек, сигуран да "балкански сељаци немају представу о модерном ратовању," изгубио 227.000 војника у кампањи која је требала да траје седам дана али се претворила у петомесечно понижење јер немачка Врховна команда није открила постојање српског система све до фебруара 1915. године — четири месеца прекасно. Истражите приче о поручнику Драгутину Гавриловићу који је пресретао критичне поруке 14 сати дневно, о капетану Миланковићу који је користио математичку криптографију научену у Берлину да пробије немачке кодове за један сат, и о технолошкој импровизацији која је трансформисала француску опрему из 1912. године у оружје које је експлоатисало арогантну империјалне силе. Ова је прича о томе како технолошка супериорност постаје рањивост када ствара лажно осећање сигурности — и како памет и очајање могу надмудрити материјалну моћ на начине које богатство никада не предвиђа.

Кључне речи: Први светски рат, Србија 1914, радио обавештајне, Аустро-Угарска, немачка војска, битка на Церу, битка на Колубари, војвода Путник, радио-пресретање, војна криптографија, Балканска кампања, обавештајна война, асиметрична ратовање, технолошка надмoћ