Душан Јакшић-Скадарлија пуна дима

Svečanostima povodom obnove Skadarlije poseban doprinos dao je istaknuti hrvatski pesnik Gustav Krklec (1899-1977), koji je u međuratnom periodu bio redovan gost Skadarlije. Tamo su njegovi nerazdvojni prijatelji bili pesnici Tin Ujević i Raka Drainac, ali je Krklec drugovao sa čitavom galerijom znamenitih umetnika iz ovog kraja. Divljenje prema čarima Skadarlije i njenim poznatim go-stima izrazio je Krkelc svojim stihovima:

Skadarlija, puna dima,
još mi noću ne da mira,
još u mutnim tutnje snima
Dva jelena, Tri šešira

Još sa Borom, pokraj vina,
na uvele mislim ruže,
jošte oko brade Tina
leptirice noćne kruže.

Jošte na dnu svesti sine
plav plamičak usred mraka
kad s ciganske violine
krupne suze truni Raka.

Još se penjem zorom plavom
uz kaldrmu bez računa,
s praznom kesom, praznom glavom
ali srca do dna puna

Znam da nema više mosta
do minulog carstva sjena
al još osta boca dosta
u podrumu uspomena

S proleća 1973:
Otprilike pre pola stoleća pošao sam sa A. B. Šimićem u Beograd što bi se danas reklo na vikend. Šimić je ostao u Beogradu dva dana, a ja dvadeset godina.

Našavši u Beogradu divnu atmosferu riješio sam da tu ostanem. Čim sam se nekako smestio potražio sam samoinicijativno Skadarliju za koju sam i ranije čuo na jedan poseban, način. Naime, čitao sam u nekim starim zagrebačkim novinama da je hrvatski pjesnik Vladimir Vidrić za vreme boravka u Beogradu prilikom krunisanja kralja Petra I Karađorđevića, potrošio u Skadarliji znatnu sumu častivši svoje prijatelje - srpske pesnike kod Tri šešira. A za nas pod tuđinskom vlašću znate šta je Srbija značila sa svojim slobodarskim oreolom. Ja sam rodom iz Hrvatskog zagorja, na kajkavskom sam učio školu, ali čitajući srpske klasike, brzo sam savladao štokavicu.

Kod Tri šešira prvi put me je doveo Stanislav Vinaver, koji je želeo da me upozna sa Borom Stankovićem... Sedeli su zajedno Čiča Ilija sa svojim klovnovskim osmehom, veliki zavodnik Dobrica, stari gospodin Gavrilović, svi su terali staru modu, imali boemske šešire i leptir mašne. Sa njima u društvu je ponekad sedela i onda mlada glumica Ljubinka Bobić. Čini mi se da je onda Skadarlija bila jedno lepo, staro, patrijahalno gnezdo, gde su mladi umetnici mogli najlakše sresti i upoznati stare i priznate pisce, glumce, slikare.

Sa nama, mlađima, rado je u Skadarliji sedeo onda cenjeni pesnik i poslanik Jovan Dučić. Jednom, vidi ga njegov kolega Milan Rakić pa će ga prekoreti: "E, moj Duka, ti stalno lumpuješ sa ovom decom a bolje da ostaviš koju paricu i kupiš pod starost kućicu". "Šta će meni kućica", odgovori mu Duka. "Kad umrem imaću i ulicu".-