СА ВЕРОМ У БОГА (1932)

СА ВЕРОМ У БОГА (1932)
Производно предузеће: МАП филм, Београд
Сценарио, режија, директор фотографије, монтажа: Михајло Ал. Поповић
Сниматељ: Миливоје Радовић
Улоге: Љубиша Јунговић Космајац, Деса Јанојлић, Јелисавета Димитријевић, Мита Николић, Гојко Божовић, Бисерка Миловановић,
Трајање: 42 минута,

Садржај:
Прича филма почиње сеоском идилом, која траје све до почетка првог великог светског ратног сукоба. Даље се паралелно развијају две приче: једна прати младог ратника, његово војевање и повлачење из отаџбине, а друга судбину породице под окупацијом. Када се војник врати кући, затиче само сина, који га није ни упамтио...
***
Филм Са вером у Бога, је снимљен 1932. године и сматра се најуспешнијим предратним играним филмом снимљеним на просторима Југославије. На основу сачуваних материјала, уз помоћ аутора Михајла Ал. Поповића, филм је реконструисан 1988. Местимичне празнине у причи су последице изгубљених кадрова.

СА ВЕРОМ У БОГА


Филм Михајла Ал. Поповића Са вером у Бога из 1932. године сматра се, по једногласном мишљењу (што је редак случај) како својих савременика – предратних критичара, тако и послератних историчара српске и југословенске кинематографије, најбољим играним филмом у кинематографији Краљевине Југославије. Михајло Ал. Поповић (1908-1990), рођени Београђанин, завршио је Трговачку академију и вероватно би водио миран живот књиговође да се није заразио болешћу од које су тада патили многи талентовани млади људи широм света – филмом. Као заљубљеник, био је један од оснивача Југословенског Филм клуба 1930.године, а након сусрета са некадашњим колегом са Трговачке академије Миодрагом Миком Ђорђевићем, већ прилично афирмисаним сниматељем, пожелео је да научи тајне тог компликованог заната који је на почецима кинематографије у себи носио нешто мистификаторско и неразумљиво обичним људима. Још 1930. године, он му помаже у снимању документарног филма Беље, а недуго затим учествује у снимању данас на жалост изгубљеног ратног филма Кроз буру и огањ, у продукцији предузећа Адриа-национал филма и режији Ранка Јовановића и Милутина Игњачевића. Иако је у овом филму имао епизоду аустријског војника, много више се задржавао иза камере, упијајући сваки покрет и купујући вештину од искусног сниматеља Јосипа Новака.
Немирни и разбарушени дух кога није држало место, убрзо је пожелео да и сам неке од сопствених снова и идеја преточи на филмско платно. Читајући причу Бранислава Нушића Пуста кућа, а ваљда и под утицајем натуралистичких сцена из раних совјетских филмова, као што је Пут у живот/Putevka v žizn’ ,1931., Николаја Ека, дошао је на идеју да створи дело о српском сељаку, у рату војнику, који се после четворогодишњег ратовања као инвалид враћа на родну груду. За потребе филма је основао сопствено предузеће за израду филмова МАП филм, а затим је током лета и јесени 1932. године, за само десетак дана снимио остварење које ће остати записано златним словима у аналима нашег филма – Са вером у Бога. Цео филм је снимљен у Кумодражу крај Београда, родном месту прослављеног војводе Степе Степановића, а осим професионалне глумице Десе Јанојлић, која је тумачила главну женску улогу, сви остали глумци су били аматери, без искуства у кинематографији. У време доминације звука, Са вером у Бога је због недостатка средстава био снимљен као неми филм, али је озвучен са грамофонских плоча, углавном музиком истакнутих домаћих аутора. У току 1933. године, филм је приказиван у београдским биоскопима Колосеум и Метропол, а утисци како публике, тако и критике су били више него повољни. Генерал Илија Петковић је тако написао у свом чланку у листу Правда: ''Врлине и патње које је наш народ показао у свим гиганским борбама, велики напори и жртве, које су борбе и тешкоће тражиле – дивно су сликама, не претстављене но песнички описане у филму Са вером у Бога''.

Још 1950. године Мика Поповић је у тек основану Југословенску кинотеку депоновао сачуване делове негатива свог ремек дела. Али, у послератним ''вуненим временима'' они који су могли, нису марили за филм о страшним патњама Србије и српског народа. Тек осамдесетих већ остарела, пензионисана легенда коју су сви из филмског света из милоште звали Чика Мика, добија позив од руководећих људи Југословенске кинотеке да помогне при реконструкцији свог првенца, који је требало да буде приказан на Данима немог филма у италијанском граду Порденонеу. На рестаурацији филма уз аутора је учествовао стручни тим који је оформила Југословенска кинотека, у саставу др. Марко Бабац, Стеван Јовичић, Варткес Баронијан и Светислав Ристић. Са вером у Бога је у Порденонеу 1988. године доживео овације, а Михајло Ал. Поповић је добио Специјалну повељу Фестивала.
У жељи да новим генерацијама приближи ово ремек дело наше кинематографије Југословенска кинотека и њен Архив су урадили дигиталну рестаурацију филма у 2к резолуцији.

Александар Саша Ердељановић