Milan Mica Petrovic -- Јован Бабунски / Jovan Babunski

Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Текст и опис ...

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are for free downloading.
-------------------------------------------------------------------------------
Песму је пронашао и послао ми историчар Дејан Антић.
-------------------------------------------------------------------------------

ЈОВАН БАБУНСКИ
(народна)

Заспал Јован, заспал јунак в гора зелена,
А девојка, а девојка, камена клисура.
Кој помине, кој замине се девојка буди,
Ал Јована од Бабуна никој не го буди.

Што долета, што долета едно славеј пиле,
Му застана, му застана на десно рамено,
Пиле пишти, пиле пишти Јовану говори:
„Стан Јоване, стануј јунак, гора кај ми гори,
Гора гори, гора гори, Турци ја запалија“

Се пробуди, се разбуди Јован млад делија
Проговара проговара од Азота јунак:
„Дејди пиле, дејди пиле, пиле славејово,
Мије Срби, асли Срби, така умираме,
И живота лудо пиле мије не жалиме!

Мала чета, мала чета, деветина друга,
Сите девет, сите девет, јунак до јунака.
Тамо негде, тамо негде, во ноћ заминавме,
Вечер треба, вечер треба, душман да се сотре.
Гора гори, гора гори, Турци изгореше.

-------------------------------------------------------------------------------
Јован Стојковић – Бабунски родио се у селу Мартолци 25. децембра 1878, у области Азот код Велеса. Основну школу је завршио у селима Оморану , Богомили и Војници. У Велешкој гимназији бугарски учитељ га уписује као Ивана Стојкова, након чега га отац шаље у Србију на школовање. Завршава нижу гимназију у Ваљеву, након чега постаје питомац Друштва Светог Саве. Као питомац овог друштва које је школовало ђаке из Старе Србије и Маћедоније похађа богословску учитељску школу у Београду. По завршеној школи враћа се у Азот где постаје учитељ у селу Теову.

Као српски учитељ трпео је притиске ВМРО-а. Након што су му припадници ВМРО убили брата и синоваца у Мартолцу 1905. одлучује да се одметне и придружи српским четницима Глигора Соколовића и Темељка Барјактревића који су се у Азоту појавили још крајем 1904. године. Априла 1905. долази у Азот заједно са четом Стевана Недића Ћеле и Сретена Рајковића. Код села Ореше долази до сукоба с четом ВМРО-а под командом Стевана Димитрова, која бива уништена до последњег човека након што су је опколили Глигор, Темељко и Бабунски. Као војвода Јован Бабунски води више борби са четама ВМРО-а и турском војском на Мовнатецу, Куртовом камену, Ножу и многим другим. Из сваке борбе излазио је као победник.

Када је 1908. године у Турској извршен преврат и када су дошли на власт Младотурци, прогласили су Устав и опште помирење, војвода Бабунски је неко време прекинуо четовање. Међутим, балкански чир се није могао лечити фразама. Младотурци су ухапсили војводу Бабунског, али је успео да побегне у Србију. Године 1912. за време Првог балканског рата, у одреду Војводе Вука учествује у борбама на Стревици где бива рањен. У Другом балканском рату учествовао је у Добровољачком одреду у бици на Брегалници.

По избијању Првог светског рата Бабунски формира Савски четнички одред, касније преименован у Руднички четнички одред под командом мајора Војислава Танкосића. Након победа на Церу и Колубари 1914. комитет у Софији по наговору Беча убацује чете у тадашњу Јужну Србију. Српска влада формира четничке одреде за сузбијање терористичких делатности ових чета. За команданта ових антитерористичких и потерних одељења постављен је Јован Бабунски. На Солунском фронту 1916. одред Бабунског бива придржен Првој армији и распоређен на одсек код Преспанског језера. У борбама са Бугарима и Немцима на овом сектору Бабунски и његов одред се истичу хватањем непријатеља иза линије фронта и прикупљању информација. Након заробљавања два немачка торпедна чамца бива одликован од француског генерала Франше де Епереа.

Умро је у Велесу, 17. фебруара 1920. године од Шпанског грипа.