Milan Mica Petrovic, Јонче Торовић војводата /Jonce Torovic vojvodata

Гајде: Душан Поповић

-- Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
Текст и опис ...

Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.

Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are free for downloading.

------------------------------------------------------------------------------
Велика захвалност породици Василески из Прилепа на информацијама о песми ‘’Јонче Toровић војводата’’.
------------------------------------------------------------------------------

ПЕСНА ЗА ЈОНЧЕ ВОЈВОДАТА
(народна)

Кај да одам, кај да одам, леле, кај да шетам?
Кажи бај Дончо, кажи бај Дончо, море, кажи војводо,
Дончо Ацев, Дончо Ацев, море, Oровчанец.
Кај да ојме, кај да ојме, Дончо, со четава?
Мариово, Мариово, море, полно Грци.

Че одиме, че одиме, леле, село Присад,
Село Присад, село Присад, леле, кај Торовци,
Кај Торовци, кај Торовци, море, кај Јончета.
Јонче ми е, Јонче ми е, леле, прв началник,
Прв началник, прв началник, море, на Србите.

Кога пошле, кога пошле, море, кај Торовци,
Залајале, залајале, море, кучината.
Јонче излегол, Јонче ми излегол, низ мала врата,
По зад кујча, по зад кујча, леле, во леските.
Па ми ја нашле, па ја нашле, море, Jончеица.

Кажи, кажи, кажи, кажи, мори, Jончеице,
Кај го кријаш, кај го кријаш, мори, маж ти Јонче?
Проговара, прoговара, море, Jончеица,
Јончеица, Jончеица, море, итра Стојна.
Бре Бугари, бре Бугари, море, а бре будали,

Можи да е, можи да е, море, ваше село,
Ваше село, ваше село, море, ваши кујчи,
Одете си, одете си, море, барајтего.
Да сте мажи, да сте мажи, море, фатете го.
Фатете го, фатете го, леле, отепајте го.

А не в кујчи, а не в кујчи, море, шо ми идите,
Ми плашите, ми плашите, море, невестите,
Невестите, невестите, море, ем внуците.
Ги устрами, ги устрами, Стојна, Бугарите.
Бугарите, Бугарите, леле, Oровчаните.

------------------------------------------------------------------------------

Село Присад је било српско село, а суседно село Ореовец, удаљено 4 км, било је бугарско. Присад је доста сарађивао са селом Небреговом у којем је први човек села био војвода Глигор Соколовић. Из Присада, сви четници су били у његовој чети. Као главни вођа Срба и заменик Глигора Соколовића у Присаду, био је Јонче војвода. Заједно са Глигором Соколовићем, ишли су на неколико тајних задатака као што је убиство Расим- бега који је скупљао харач у селима Присад, Небрегово, Дреновци, Црници, Степанци, Поменово итд. Осим овога, били су заједно и у биткама против Бугара из села Ореовец и Плетвар где су извршили атентате на бугарске војводе браћу: Мирчу Ацева, Донча Ацева, Петра Ацева и Ђорђа Ацева. Када су Глигор Соколовић и Јонче војвода ликвидирали Донча Ацева код села Крап, његов брат Дончо Ацев је хтео да се освети јер је чуо да је Јонче из Присада био тамо па је хтео да на превару ухвати живог Јонча војводу. Дончо Ацев је написао писмо Глигору Соколовићу да треба да дође у Присад због неке важне ствари где су Дончове комите требале уствари да га убију, а Јонча да ухвате живог. Кад су Дончове комите дошли у Присад кренули су ка породици званој Торовци из које је био и војвода Јонче Торовић. Отишли су ка његовој кући, али је Јонче војвода чуо да пси лају па се сакрио иза куће, иза жбуна леске и чекао са пушком за сваки случај да Бугари не нападну некога од укућана. Његова жена Стојна, била је много паметна и јака жена па их се није бојала. Бугари су јој уперили пушке у главу и питали је где је Јонче војвода. Она је правила питу "зељаник" оклагијом и није много обраћала пажњу на њих, већ им је казала: "Бре будале Бугари, откуд ја знам. И он као и ви, не враћа се кући из планине. Ако сте мушкарци, идите па га тражите, ухватите га и доведите мени јер га нисам давно видела, а не овако да ми плашите децу, снахе и унуке". Бугари су се засрамили, схватили да нису у праву и да беспотребно плаше децу, па су отишли. Тако је Стојна мудро спасила Јонча. У селу Присад дуго се певала ова песма на саборима, славама и именданима. Данас је остала у сећању старијих људи из Прилепа и околине.

За време Балканских ратова и у Првом светском рату, Jонче је цело време био у Српској војсци као и његови синови Димко и Ангеле Торовић. Одликован је Карађорђевом звездом са мачевима и златном медаљом за храброст.